„Molitva sa Miloševićem“: Kako je Džesi Džekson bio ključna figura u oslobađanju američkih vojnika iz Jugoslavije 1999. godine (FOTO, VIDEO)

Džesi Džekson, lider američke borbe za ljudska prava i nekadašnji kandidat za predsednika SAD, preminuo je u 84. godini.

“Negova nepokolebljiva posvećenost pravdi, jednakosti i ljudskim pravima pomogla je da se uzdrma i probudi globalni pokret za slobodu i dostojanstvo”, piše u saopštenju njegove porodice, preneo je BBC.

Kao štićenik Martina Lutera Kinga Mlađeg, Džekson je izgradio karijeru radeći na političkom organizovanju i poboljšanju života Afroamerikanaca i postao je nacionalna snaga tokom dve kampanje za Belu kuću.

Džekson je formirao pokret koji je okupljao sve raznovrsnije stanovništvo Amerike, sa porukom koja je bila usredsređena na siromašne i radničke slojeve.

Međutim, Džeksonove kasnije godine obeležili su skandali, otkrića nevernosti u braku i finansijskih malverzacija u koje je bio umešan njegov sin i politički naslednik, Džesi Džekson Mlađi, koji je bio kongresmen iz Ilinoisa.

Preminuo čuveni borac za ljudska prava Džesi Džekson

Džekson i operacija oslobađanja američkih vojnika iz Jugoslavije

Predsednik Slobodan Milošević oslobodio je 2. maja 1999. trojicu zarobljenih američkih vojnika i poslao ih kući upravo sa sveštenikom Džesijem Džeksonom, koji je lobirao za njihovo oslobađanje kao korak ka okončanju 39 dana NATO bombardovanja.

Vojnici su dovedeni u pres centar Vojske Jugoslavije u centru Beograda 33. dana zarobljeništva i predati Džeksonovoj delegaciji američkih verskih vođa.

Vođe, koje su sedele preko puta velike sobe, ustale su i aplaudirale dok su vojnici uvođeni da prisustvuju zvaničnom potpisivanju njihovog oslobađanja od strane general-potpukovnika Blagoja Kovačevića, zamenika načelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije.

„Dobrodošli ste u bombardovani Beograd“, rekao je general delegaciji i trojici vojnika.

Zatim je Džekson prešao sobu i zagrlio trojicu vojnika, zahvaljujući „Božjoj milosti i blagodati“ na njihovoj slobodi. Dodao je: „Neka se narodi ne dižu protiv naroda.“

Džekson je predao svoj mobilni telefon vojnicima kako bi mogli da pozovu svoje porodice. Vojni narednik Kristofer DŽ. Stoun (25) iz Smits Krika u američkoj državi Mičigen, plakao je i smešio se dok je govorio.

Vojni narednik Endru Ramirez (24) iz Istočnog Los Anđelesa, obrisao je oči od suza kada je došao na red. Džekson, koji je sedeo pored njega, takođe je bio u suzama.

Stoun, Ramirez i treći vojnik, vojni specijalac Stiven Gonzales (21) iz Hantsvila u američkoj državi Teksas, dali su izjave jugoslovenskim zvaničnicima.

Nakon izjava, trojica su se ukrcali u autobus sa verskom delegacijom, koji je trebalo da se vozi 90 minuta do hrvatske granice, a zatim ka glavnom gradu Zagrebu. Odatle su odleteli u vazduhoplovnu bazu Ramštajn u Nemačkoj.

Oslobađanje vojnika, dva dana nakon zastoja ruske mirovne inicijative, bio je najdramatičniji gest Miloševića otkako je Severnoatlantski savez pokrenuo vazdušnu ofanzivu kako bi se suprotstavio napadu njegove vojske na etničke Albance u pokrajini Kosovo, piše Los Anđeles tajms.

Milošević je doneo odluku u subotu nakon tročasovnog sastanka sa američkim liderom za građanska prava, a zatim i sa svojim savetnicima. Jugoslovenski lider nije postavio nikakve uslove za slobodu vojnika, ali je Džeksonu dao pismo predsedniku Klintonu u kojem je zatražio sastanak licem u lice.

Kako je sve izgledalo?

Džekson je učestvovao u pregovorima o oslobađanju pilota američke mornarice 1984. godine koga su sirijske snage zarobile pošto je oboren u Libanu, potom oslobađanje 22 Amerikanca zarobljena na Kubi i oslobađanje američkih državljana koje je držala iračka vlada u pripremi za prvi Zalivski rat.

Ali početkom 1999. godine, administracija tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona bila je protiv ideje o Džeksonovom učešću u pregovorima o oslobađanju zarobljenih vojnika u Jugoslaviji, tiho ga upozorivši da će bombe nastaviti da padaju čak i ako on bude tamo, piše BBC.

U isto vreme, jugoslovenska vlada je pravila teren predstavniku Ilinoisa, a kasnije i guverneru te američke države, Rodu Blagojeviću.

Very sad to hear that my friend the Reverend Jessie Jackson passed away this morning. He takes his place alongside Dr. Martin Luther King & Frederick Douglas as giants for freedom and civil rights. I was honored to have accompanied him to Yugoslavia in 1999 while American bombs… pic.twitter.com/5I4as1Yv9Q— Rod Blagojevich (@realBlagojevich) February 17, 2026

— Rod Blagojevich (@realBlagojevich) February 17, 2026

„Stejt department mi nije dozvolio da idem. Bio sam samo mlađi kongresmen“, prisetio se Blagojević u intervjuu BBC-ju. Ali na predlog političkog konsultanta Dejvida Akselroda, kasnije višeg savetnika bivšeg predsednika Baraka Obame, Blagojević se udružio sa Džeksonom.

Blagojević je kontaktirao Džeksona preko njegovog sina Džesija Mlađeg.

„Džekson nije želeo da ide (u Jugoslaviju) osim ako ne dobije garancije da će videti naše vojnike, a ja sam uspeo da to izdejstvujem. Upozoreni smo da ne idemo jer je opasno“, prisetio se Blagojević.

Sve što treba da znate o Rodu Blagojeviću, koga je Tramp pomilovao i za koga mediji pišu da će biti novi ambasador SAD u Srbiji

Krajem aprila, Džekson je, zajedno sa Blagojevićem i viševerskom delegacijom, odleteo u Beograd, gde se direktno sastao sa Miloševićem u nadi da će izdejstvuje oslobađanje trojice američkih vojnika.

„Morao sam da objasnim Miloševiću kakve su mu opcije i da ga uverim u to“, pričao je Džekson godinama kasnije za Asošiejted pres.

„Ja sam bio samo čovek koji je nosio kofere“, kaže Blagojević koji je povodom smrti Džeksona na mreži Iksu objavio fotografiju sa tih pregovora u Beogradu.

Na slici su Milošević, on, Džekson i još nekolicina ljudi kako stoje u krugu i drže se za ruke, kao neka vrsta kolektivne molitve.

Rod Blagojević: Uskoro bi mogle da budu otkrivene veze i pokrenute istrage o uticaju „Muslimanske braće“ u BiH (VIDEO)

U Beogradu, podseća Los Anđeles tajms, Džekson je pozvao obe strane da „iskoriste ovaj trenutak“ i pojačaju diplomatske napore kako bi okončale sukob oko zahteva albanske većine za autonomijom Kosova – pokrajine Srbije, dominantne republike Jugoslavije.

“Dajte Jugoslaviji noć mira od bombi“, rekao je tada Džekson. Međutim, srpski mediji su izvestili da je NATO nastavio sa napadima tokom noći, a među ciljevima su bili rafinerija nafte u severnom gradu Novom Sadu, fabrika u centralnom srpskom gradu Čačku, dva mosta u centralnoj Srbiji i područje blizu aerodroma, zapadno od Beograda. Sam Beograd je pošteđen.

$bp("TargetVideo_71418114",{"video":"2452186","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Sport • 17.02.2026. 20:00 Ukrajinac koji je diskvalifikovan sa ZOI zbog sporne kacige, dobio više od 200.000 dolara od svog sunarodnika

Ukrajinac koji je diskvalifikovan sa ZOI zbog sporne kacige, dobio više od 200.000 dolara od svog sunarodnika

Ekonomija • 17.02.2026. 16:45 Proizvođači mleka u Srbiji napustili sastanak sa ministrom bez dogovora, nastavljaju blokadu puteva

Proizvođači mleka u Srbiji napustili sastanak sa ministrom bez dogovora, nastavljaju blokadu puteva

Region • 16.02.2026. 21:03 Šmit: Ni od jednog sagovornika u Minhenu nisam čuo podršku idejama o secesiji RS

Šmit: Ni od jednog sagovornika u Minhenu nisam čuo podršku idejama o secesiji RS

Život • 17.02.2026. 20:17 Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 14. kolu?

Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 14. kolu?

Društvo • 16.02.2026. 18:07 BIRODI: RTS i Pink više izveštavali o poseti Alijeva, nego o proslavi Dana državnosti Srbije

BIRODI: RTS i Pink više izveštavali o poseti Alijeva, nego o proslavi Dana državnosti Srbije

© Danas

visit website