Nekada je Srbija zajedno sa bivšim jugoslovenskim republikama imala jedan od najvećih vakcinalnih obuhvata. Vakcine su tekovina civilizacije. One su omogućile da se iskorene bolesti poput velikih boginja, da se kontrolišu epidemije i da se produži životni vek

Vakcine se u javnom prostoru prečesto ponašaju kao filmske zvezde: u trenucima krize im se divimo i tražimo ih kao spasioce, dok kada su vremena mirnija postaju meta oštrih i neosnovanih kritika, sve dok nas nova epidemija ne primora da im se ponovo divimo.

Nažalost, naučna rasprava je u Srbiji i svetu prečesto zamenjena medijskim spektaklom i senzacionalizmom.

Antivirusni narativi, koje šire pojedinci i akademska zajednica, poput profesorke Valentine Arsić Arsenijević, prodekana za nauku medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, ali i političari poput Donalda Trampa i Roberta F. Kennedy Jr-a, su naučno neosnovani.

Istorija dezinformacija

Najpoznatiji primer je kontraverzni dr Andrew Wakefield, autor povučenog članka u The Lancet iz 1998. godine, koji je izazvao globalnu paniku oko MMR (Measles, Mumps, Rubella, odnosno male boginje, zauške i rubeola) vakcine. Rad je kasnije označen kao neetičan i netačan, povučen iz naučnih anala 2010, a Wakefield je izgubio licencu. Utvrđeno je da su podaci netačni, da su deca bila podvrgnuta neetičnim procedurama i da je istraživanje sprovedeno protivno pravilima. Ipak, njegova priča je nastavila da privlači pažnju javnosti, naročito kada je bio u vezi sa australijskim supermodelom Elle Macpherson, što je dodatno pojačalo medijsku vidljivost antivakcinalnih ideja.

U Srbiji, sličnu ulogu u javnom prostoru ima dr Branimir Nestorović, koji je svojim izjavama o vakcinama i pandemiji često izazivao kontroverze. NJegovi nastupi, iako popularni, doprineli su dezinformaciji, konfuziji i nepoverenju kod dela građana. Kada se naučna rasprava pretvori u medijski spektakl, posledice su ozbiljne: imamo pad obuhvata vakcinacije i povratak bolesti koje su već bile pod kontrolom.

Kontrast: Srbija i Mađarska

Nekada je Srbija zajedno sa bivšim jugoslovenskim republikama imala jedan od najvećih vakcinalnih obuhvata. Od vakcinacije MMR-om sa preko 95% obuhvata na teritoriji Srbije, pala je na oko 81% u 2016., a u Beogradu i Nišu na svega 60% u 2017. Koliko puta smo čuli da se deca vakcinišu prvi put pre polaska u školu dok u ranijoj dobi roditelji odbijaju da vakcinišu decu, iz straha od autizma, iako je vakcinacija zakonski preduslov da se dete upiše i u obdanište.Ono što je Jugoslavija, (i Srbija) imala nekad, danas, npr. Mađarska to i dalje ima. Mađarska ima jedan od najviših obuhvata MMR vakcinom u Evropi, gde poslednji podaci pokazuju da je obuhvat kod dece u prvoj godini života stabilno iznad 95%, što je iznad praga kolektivnog imuniteta. To je rezultat dugogodišnje obavezne imunizacije i dobre organizacije javnog zdravlja.

U poređenju sa Mađarskom, sa drastičnim smanjenjem obuhvata, već u toku epidemije malih boginja u 2017-2018 godini, o čemu je nedavno pisao Dr Zoran Radovanović, u Srbiji je zabeleženo više od 5.000 obolelih i 15........

© Danas