Država, IT i bankarski sektor |
Da li država treba da pomaže IT i bankarski sektor? Da. Ali krenimo redom.
Srpski bankarski sektor danas deluje stabilan i visoko profitabilan, no ne bez unutrašnjih problema: regulativa, iako formalno neutralna, u praksi nameće troškove koje mogu da iznesu samo velike banke, dok manji igrači i potencijalni novi učesnici ostaju na margini. Dodatno, bankarska IT infrastruktura je u velikoj meri centralizovana oko ograničenog broja dobavljača, što sužava prostor za konkurenciju i inovacije i predstavlja stratešku ranjivost.
Sa druge strane, iako je domaća IT industrija vitalna, njena uloga je uglavnom ograničena na podizvođačke poslove. To znači da se najveći deo vrednosti – proizvodi, licence i dugoročni prihodi – izmešta van zemlje. Sve se češće u javnosti poziva na promenu ove situacije, ali bez ponuđenih rešenja.
Danas regionalno tržište bankarskog softvera u velikoj meri zavisi od nekoliko velikih platformi. To nije sporno samo po sebi, ali bez otvorenih standarda novi igrači teško mogu da ponude alternative ili da se integrišu sa postojećim sistemima. Kada je banka tehnološki „zaključana“, ona teško može da menja dobavljača ili uvodi nove usluge, što usporava ceo sektor.
Umesto da bankarstvo posmatramo samo kroz broj banaka i kamatne stope, potrebno je da ga sagledamo kao osnovu za razvoj domaće finteh industrije. Bankarski sistem nije samo finansijski posrednik, već platforma na kojoj se grade novi digitalni proizvodi. Ako želimo sistem koji služi razvoju Srbije, onda moramo istovremeno menjati i pravila i tehnologiju. U suprotnom, dobićemo stabilnost bez rasta – i sistem koji je moderan po formi, ali ograničen po suštini.
Regulativa mora postati proporcionalna. Male i specijalizovane banke ne mogu biti tretirane isto kao sistemski važne institucije. Ako želimo konkurenciju, moramo omogućiti različite modele poslovanja, uz očuvanje stabilnosti, ali bez nepotrebnih barijera. Nove banke znače i nove klijente za IT industriju. Stoga, kako obezbediti novim firmama ulazak na zatvoreno tržište bankarskog softvera a istovremeno smanjiti troškove osnivanja novih banaka?
Ključ je standardizacija bankarske IT infrastrukture. Bez grandioznih projekata sa budžetima bez dna, zaduživanja države i prelivanja novca u privilegovane kompanije.
Neophodno je uspostaviti otvorene, jasno definisane standarde podataka i protokole komunikacije – za plaćanja, digitalni identitet, kreditne podatke i druge ključne funkcije. Država ne treba da propisuje konkretna softverska rešenja, već pravila po kojima ona funkcionišu. Tako se otvara prostor da domaće kompanije razvijaju pojedinačne module, proizvode i usluge koji se lako uklapaju u bankarski sistem.
U takvom modelu, velike kompanije ostaju važan deo tržišta, ali više nisu jedina opcija. Naprotiv, one ostaju motor razvoja dok se pojavljuju se novi igrači, raste konkurencija, a banke dobijaju slobodu izbora. Razvoj finteha direktno je povezan i sa evolucijom samog bankarskog sektora. Banke koje imaju pristup širem ekosistemu rešenja mogu brže uvoditi nove usluge, bolje odgovarati potrebama privrede i građana i podržavati specifične sektore – od poljoprivrede do startapa. Na taj način se stvara dinamičan sistem u kome banke i tehnološke kompanije rastu zajedno. Ovo nije isključivo pitanje tehnologije, već i državne strategije. Digitalna suverenost u bankarstvu znači da Srbija ima kapacitet da razvija sopstvene proizvode, da kontroliše ključnu infrastrukturu i da učestvuje u globalnom tržištu kao proizvođač, a ne samo korisnik.
Država namerno sankcioniše IT sektor
Država namerno sankcioniše IT sektor
Tržište bankarskog softvera u regionu već danas vredi stotine miliona evra i beleži konstantan rast. Uz prateće usluge, reč je o industriji koja može postati jedan od nosilaca izvoza i tehnološkog razvoja Srbije. Srbija ima sve preduslove za sinergiju bankarskog i IT sektora: neiskorišćene privredne resurse, stabilno bankarsko tržište i stručnjake sa iskustvom u radu na inovativnim rešenjima globalnih kompanija i primeni najsavremenijih tehnologija.
Sve osim vlasti koja strateškim delovanjem omogućava razvoj ključnih domaćih industrijskih grana.
Autor je predsednik saveta za informacione tehnologije Nove Demokratske stranke Srbije
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
$bp("TargetVideo_73852496",{"video":"2531577","width":"16","height":"9","id":"40420"})
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Komentari Odustani od odgovora
document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})
Život • 17.03.2026. 16:54 Biljka koju nikako ne treba da sadite u dvorištu: Može oštetiti beton i temelje kuće
Biljka koju nikako ne treba da sadite u dvorištu: Može oštetiti beton i temelje kuće
Život • 17.03.2026. 20:10 Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 22. kolu?
Loto rezultati: Koji brojevi su izvučeni u 22. kolu?
Svet • 18.03.2026. 19:02 Ono za šta je Vučiću trebalo osam godina Tramp postigao za godinu dana: SAD prolaze kroz brzi proces „autokratizacije“, navodi se u analizi Gardijana
Ono za šta je Vučiću trebalo osam godina Tramp postigao za godinu dana: SAD prolaze kroz brzi proces „autokratizacije“, navodi se u analizi Gardijana
Klimatske promene • 18.03.2026. 08:16 Na Šar planini u Severnoj Makedoniji kamere snimile dva nova balkanska risa (VIDEO)
Na Šar planini u Severnoj Makedoniji kamere snimile dva nova balkanska risa (VIDEO)
Sport • 18.03.2026. 11:02 Slavlje na ulicama Venecuele posle istorijske pobede nad Amerikom u finalu Svetskog prvenstva (VIDEO)
Slavlje na ulicama Venecuele posle istorijske pobede nad Amerikom u finalu Svetskog prvenstva (VIDEO)