Država prvo daje reč, a tek onda proverava da li je smela da je da |
U ustavnom pravu postoji jednostavno pravilo zdravog razuma: država ne bi smela da preuzme međunarodnu obavezu koja je protivna njenom najvišem pravnom aktu. Ipak, upravo se to, po važećem sistemu, u Srbiji može dogoditi.
Prema Ustavu Republike Srbije iz 2006. godine, Ustavni sud Srbije može da ocenjuje ustavnost međunarodnih ugovora, ali tek kada su oni već potvrđeni. Drugim rečima, država najpre potpisuje i prihvata obavezu, a tek onda proverava da li je time prekršila sopstveni ustav. To nije pravna sigurnost, već pravni hazard.
Ako sud naknadno utvrdi neustavnost, izbor je loš i lošiji: ili menjati ustav da bi se „poklopio“ sa već preuzetim obavezama, ili se povlačiti iz sporazuma uz političku i međunarodnu cenu. U oba slučaja, šteta je već učinjena.
Ustavni pogled na Briselski sporazum
Ustavni pogled na Briselski sporazum
Da može drugačije, pokazuje Ustav Španije iz 1978. godine. Tamo Ustavni sud Španije reaguje pre nego što država preuzme obavezu. Ako postoji nesklad sa ustavom, nema ratifikacije dok se problem ne reši. Redosled je jasan: prvo ustav, pa tek onda međunarodni ugovor.
Nasleđe jugoslovenskog sistema, oblikovanog u okviru Ustav SFRJ iz 1974. godine, počivalo je više na političkoj nego na pravnoj kontroli. Današnja Srbija je napravila korak ka sudskoj kontroli, ali je zadržala ključni nedostatak – zakašnjenje. Sud dolazi na scenu tek kada je politička odluka već pretvorena u pravnu obavezu.
Posebno problematični su sporazumi koji izmiču jasnoj pravnoj kvalifikaciji, poput Briselskog sporazuma 27. februara 2013. Ako takav akt nije formalno potvrđen, izmiče i kontroli Ustavnog suda Srbije. Tako nastaje pravni vakum: politički se obavezujemo, ali pravno ne proveravamo.
Pravi odgovor na političku podvalu
Pravi odgovor na političku podvalu
Suština problema je jednostavna. Srbija danas ima sistem u kojem je moguće da ustav „sazna“ za međunarodnu obavezu tek kada je već kasno. To nije samo tehnički nedostatak, već pitanje pravne kulture i državne odgovornosti.
Uvođenje preventivne kontrole međunarodnih ugovora ne bi rešilo sve probleme, ali bi uvelo red u osnovnu hijerarhiju: ustav mora biti iznad politike, a ne njen naknadni korektiv. U suprotnom, ostaje praksa u kojoj država prvo daje reč, a tek onda proverava da li je smela da je da.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
$bp("TargetVideo_74888696",{"video":"2546696","width":"16","height":"9","id":"40420"})
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
Komentari Odustani od odgovora
document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})
Politika • 30.03.2026. 00:45 Lokalni izbori: Vučić proglasio pobedu u svih deset mesta, studentska lista u Kuli ne priznaje razultate koje je objavio SNS (FOTO, VIDEO)
Lokalni izbori: Vučić proglasio pobedu u svih deset mesta, studentska lista u Kuli ne priznaje razultate koje je objavio SNS (FOTO, VIDEO)
Politika • 30.03.2026. 12:22 Cvijetin Milivojević o lokalnim izborima: Pirova pobeda čoveka koji je jednom nogom u diktaturi
Cvijetin Milivojević o lokalnim izborima: Pirova pobeda čoveka koji je jednom nogom u diktaturi
Politika • 30.03.2026. 19:04 Preliminarni rezultati lokalnih izbora u deset mesta u Srbiji
Preliminarni rezultati lokalnih izbora u deset mesta u Srbiji
Politika • 30.03.2026. 13:42 Ubedite me da ste pobedili, ne da Vučić krade
Ubedite me da ste pobedili, ne da Vučić krade
Politika • 30.03.2026. 11:20 Objavljen zvanični rezultat izbora u Kuli
Objavljen zvanični rezultat izbora u Kuli