Autoritarne ličnosti često su zarobljenici sopstvene epohe bez sposobnosti da kritički sagledaju i domet a i prevaziđenost sopstvene vlasti. U Srbiji je učinjen korak preko toga.

Svako pojavljivanje „ustoličenog na Andrićevom vencu“ nepobitno dokazuje nesaglasnost sa sobom i sa svetom koji ga okružuje. Sa kvorumom u svojoj glavi poziva na dijalog one koje naziva ološem, univerzitetski profesor mu je kreten, performans oko raspisivanja izbora umetnička veština, card blanch dao je društvenom talogu, komplot napravio sa novoproizvedenim bogatašima i sve to pokriva brigom za državu. Tačno, odmetničkom. Siguran oslonac ima u klasteru kriminalaca, milicije i bezbednosnih službi. I tako od prvog dana!

Ovakav režim otkrio je sva lica bez greške, čak i ona koja prethodna demokratska vlast nije videla! Zvuči apsurdno ali to je njen jedini doprinos. Oslobodivši instinkte u jednoj zajednici, gde je svaki oblik lične ugroženosti normativ, istovremeno je stvorio i otpor koji sada već izvesno dobija svoje uobličenje, spreman za izbore kad god budu raspisani.

Srbija kao laboratorija

Srbija kao laboratorija

Cilj svakog njegovog obraćanja javnosti jeste da krhotine režima očuva koliko može, svestan da ukoliko mu bilo ko iz klastera okrene leđa,........

© Danas