Kada su 10. januara 1929. godine, na stranicama lista „20. vek“, mladi belgijski novinar Tintin sa prepoznatljivim čuperkom i njegov verni pas Sneško krenuli u svoju prvu avanturu u „Zemlju Sovjeta“, malo ko je mogao naslutiti da prisustvuje rađanju kulturne institucije.

Žorž Remi, poznatiji pod pseudonimom Erže (nastao od inicijala njegovog imena i prezimena RG), stvorio je lik Tintina, koji će prodajom od preko 200 miliona primeraka postati nezaobilazan deo svetske kulturne baštine.

Eržeov put bio je određen strogo katoličkim vaspitanjem i skautskim pokretom, čije je vrednosti – poput vernosti i hrabrosti – zadržao do kraja života. Ironično, čovek koji je utemeljio stil „jasne linije“ i uticao na generacije crtača, u školi je imao najslabije ocene upravo iz crtanja.

Njegov talenat prepoznao je mentor, opat Norbert Valez, iako je sam Valez bio kontroverzna ličnost i poštovalac italijanskog fašizma. Tintin, večiti mladić koji izgleda kao sedamnaestogodišnjak, živi u svetu mašte bez porodice i finansijskih briga, putujući gde god poželi.

Njegovo okruženje čine nezaboravni likovi: impulsivni i često podnapiti kapetan Hadok, ekscentrični, nagluvi profesor Lakmus i nesposobni detektivi Dipon i Dipon. Zanimljivo je da u ovom muškom svetu gotovo nema žena, osim komične operske dive Kastafiore.

O značaju Tintina danas i njegovom mestu u istoriji razgovarali smo sa Dejanom Savićem, urednikom izdavačke kuće „Najkula“, koja domaćoj publici donosi celokupne pustolovine ovog junaka.

Na pitanje o značaju Tintina za svetski strip, Savić ističe da gotovo nema osobe na planeti koja nije čula za njega.

„Pripovedački, scenaristički i crtački, Tintin je najistaknutiji primer stila jasne linije. On je uticao na nebrojene strip autore i crtače i oblikovao njihovo stvaralaštvo. Što se tiče kultnog statusa koji Tintin uživa – murali koji krase zidove građevina u Briselu, preko 200 miliona prodatih primeraka širom sveta, prevod na 80 jezika… Tintin je zaista deo evropske i svetske stripske kulturne baštine.“

Šta je to što ljude decenijama vuče ovim pričama? Savić veruje da je u pitanju Eržeov savršen recept.

„U vreme nastanka neki od ključnih sastojaka koji su Eržeov recept učinili uspešnim su avanturistički duh, istraživanje nepoznatog, kombinacija duhovitih opaski i slapstick humora, no sigurno da tu ima i onih neopipljivih začina, izvesni šarm koji se gradio tokom godina i decenija provedenih u radu na serijalu.“

Dodaje da je Erže brižljivo gradio taj svet, što je podrazumevalo i putovanja u određene krajeve kako bi što vernije vizuelno dočarao „scenografiju“ i „kostimografiju“ kulture u kojoj će se sledeća pustolovina odigrati.

„Uz sve to navedeno, rekao bih da danas postoji i dodatni faktor usled kog se ljudi vraćaju Tintinu, a to je činjenica da je postao kulturno znamenje, simbol kako vremena u kom je nastao, tako i Devete umetnosti uopšte. Propustiti pročitati bar poneku epizodu Tintina znači propustiti bitan deo kulturne baštine francusko-belgijskog i evropskog stripa. “

Istorija Tintina nosi i teške trenutke, poput Eržeovog rada u listu Le Soir tokom nacističke okupacije Belgije.

„Usled nemačke okupacije Belgije 1940. godine i gašenja časopisa Le Vingtième Siècle i Le Petit Vingtième, na čijim stranicama su dotad bile serijalizovane pustolovine Tintina, Erže se suočio sa dilemom: obustaviti rad na (ne)određeno vreme na svom voljenom junaku, koji je čitaocima pružao malo radosti i nade u teškim vremenima… ili nastaviti sa objavljivanjem u časopisu Le Soir, čije upravljanje je preuzelo nacističko uredništvo.“.

Erže se opredelio za drugu opciju, tako produživši životni vek svog junaku, što mu je pak donelo optužbe za kolaboracionizam, a nakon oslobođenja Belgije 1944. i pokretanje istrage, posle koje ipak nisu pronađeni osnovi za podizanje optužnice.

„Tako je Žorž Remi zvanično lišen krivice, ali breme tih optužbi pratilo ga je do kraja života. Izvesne pojedinosti te priče, pogotovo šta se dešavalo u tom periodu pred pojavu Tintina na stranicama Le Soir, ostaće verovatno zauvek nepoznate javnosti, ali moje je neko verovanje da je Erže svoju odluku doneo vodeći se idejom da produži život svom junaku i da ne dopusti da ga proguta tama tog mračnog perioda.“

Slična situacija je i sa epizodom „Tintin u Kongu“, koja je kritikovana zbog rasizma.

„Kasnije je ta epizoda umnogome izmenjena i upristojena u tom smislu, i inicijalna verzija se više ne može objaviti ni na jednom jeziku, a teško ju je u izvornom obliku i pronaći.Treba reći da u vreme prvobitnog nastanka Tintin u Kongu, 1930. godine, ova epizoda uopšte nije naišla na osudu, već je bila izrazito popularna i hvaljena u Belgiji i Francuskoj. “

Objavljivanje stripa tada je pratila čak i intenzivna marketinška kampanja, a nju i epizode Tintin u zemlji Sovjeta i Tintin u Kongu oblikovao je ozloglašeni Norbert Vole, te je Erže uspeo da se izbori za određenu stvaralačku nezavisnost od stripa Tintin u Americi.

Savić se slaže da strip treba posmatrati kao svedočanstvo vremena, ali ističe i njegovu angažovanost.

„Pustolovine Tintina je uvek bio serijal koji oslikava prilike i neprilike vremena u kom su epizode nastajale. U nekim kasnijim pustolovinama, Erže je izražavao svoje anti-kapitalističke i anti-konzumentske stavove, kritike na račun autokratskih režima, bavio se i danas aktuelnom temom naftne i energetske krize… Svakako pristup nekim od tih tema danas deluje pomalo zastarelo, ali umnogome je ovaj strip i dalje evergreen, pogotovo u pogledu humora i šarma. “

Danas u Belgiji Tintin uživa status božanstva. Savić prenosi utiske iz Brisela gde su muzeji, murali, pa čak i dresovi fudbalske reprezentacije u bojama Tintinove odeće svakodnevica. Što se tiče domaće publike, situacija je jasna.

„Oni koji su odrastali uz Politikin zabavnik i albume Dečjih novina 80-ih i 90-ih i dalje vole Tintina i rado mu se vraćaju“, zaključuje Savić. „Kao dečaku koji je rastao uz ove priče, izuzetno mi je zadovoljstvo što celokupne pustolovine konačno dobijaju svoje izdanje na srpskom jeziku.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Život • 26.03.2026. 10:55 Kada se pomera sat 2026: Tačan datum, u kom smeru ide kazaljka i kako da preživite dan kada „nestaje“ jedan sat

Kada se pomera sat 2026: Tačan datum, u kom smeru ide kazaljka i kako da preživite dan kada „nestaje“ jedan sat

Politika • 26.03.2026. 11:37 Tamara Vučić se susrela sa Melanijom Tramp

Tamara Vučić se susrela sa Melanijom Tramp

Sport • 27.03.2026. 22:50 (KRAJ) Španija – Srbija 3:0

(KRAJ) Španija – Srbija 3:0

Sport • 27.03.2026. 07:18 Selektor Španije o Srbiji: "Iznenađen sam što nisu imali bolje rezultate, jer imaju fantastičan tim"

Selektor Španije o Srbiji: "Iznenađen sam što nisu imali bolje rezultate, jer imaju fantastičan tim"

Društvo • 26.03.2026. 19:52 Meteorolog Nedeljko Todorović o najavljenoj promeni vremena

Meteorolog Nedeljko Todorović o najavljenoj promeni vremena

© Danas