Uopšteno govoreći, najbolji način da se osvoji Oskar za glumu jeste da se igra neko ko je simpatičan – ili neko ko je simpatično odbojan.

Naravno, ne uklapa se svaki dobitnik u tu podelu, ali istorija sve četiri glumačke kategorije puna je fascinantno lošeg ponašanja (Entoni Hopkins u Kad jaganjci utihnu, Luiz Flečer u Letu iznad kukavičjeg gnezda, Dž. K. Simons u Ritmu ludila) kao i izraza čistog oduševljenja spojem glumca i dopadljivog lika (Dajan Kiton u Eni Hol, Tom Henks u Forest Gampu, Gvinet Paltrou u Zaljubljenom Šekspiru).

Ovogodišnja grupa nominovanih glumaca nije baš bez likova za koje se navija: Majkl B. Džordan u filmu Sinners dvostruko šarmantno igra dvojicu gangstera iz tridesetih, a pritom uspeva da naglasi njihove individualne nijanse, dok je smireni aktivista Benisija del Tora veoma dopadljiv u filmu One Battle After Another.

Međutim, na drugim mestima primetan je snažniji nego obično niz likova koji prkose uobičajenim standardima lake dopadljivosti.

Važnost dopadljivosti u oskarovskoj kampanji slična je njenoj važnosti u političkoj kampanji – s tim što u slučaju nagrada Američke filmske akademije glumci vode dvostruku kampanju: za sebe kao izvođače i, u suštini, za svoje likove kao deo filmskog sazvežđa.

Zato je dopadljivost verovatno tajni ubrzivač dugotrajnog trenda da nagrade odlaze glumcima koji igraju stvarne istorijske ličnosti. Ne radi se samo o fizičkoj transformaciji ili besprekornoj imitaciji, jer mnoge od tih biografskih interpretacija zapravo i nisu toliko verne kada ih uporedite sa stvarnim osobama.

Reč je o dodatnom motivu za navijanje koji proizlazi iz toga što glumac utelovljuje Fredija Merkjurija, Vinstona Čerčila, Stivena Hokinga, Abrahama Linkolna, Džudi Garland – ljude koje članovi Akademije verovatno već donekle vole ili im se dive, makar apstraktno. Patnja takođe može pomoći da se lakše uspostavi empatija.

Kao i u mnogim drugim stvarima, muškarci imaju više prostora za odstupanje. Dva najskorija dobitnika, Ejdrijen Brodi za The Brutalist i Kilijan Marfi za Openhajmera, igraju likove koji čine dosta loših stvari i ne deluju baš herojski ili umiljato. (Samo po tom kriterijumu, Brodi bi izgubio od Kolmana Dominga u Sing Singu, a Marfi od Pola Džijamatija u The Holdovers.)

Ipak, oni su na kraju više saosećajni nego odbojni, dok ih talasi istorije nose napred.

U kategoriji za najbolju glumicu, nasuprot tome, još je izraženije da nedavna istorija favorizuje uobičajenu grupu stvarnih ličnosti (Meril Strip u Čeličnoj ledi, Džesika Čestejn u The Eyes of Tammy Faye, Rene Zelveger u Džudi), mladih heroina (Dženifer Lorens, Bri Larson, Majki Medison, Ema Stoun – dva puta!), autsajdera (Mišel Jo u Everything Everywhere All at Once) i Frensis Makdormand, koja u svoja poslednja dva Oskara uspeva da potencijalno „teške“ likove učini izuzetno dopadljivim – što je, uostalom, neka vrsta njenog zaštitnog znaka.

Zato je pomalo šokantno pogledati ovogodišnje nominacije i videti da je miljenica Akademije Ema Stoun ušla u izbor za film Bugonia, gde igra hladnu direktorku koja pokušava da se izvuče iz otmice od strane fanatika uverenog da je ona vanzemaljac.

Njena opšta situacija stvara određeni osnovni nivo saosećanja – ali film aktivno radi na tome da ga potkopa, najpre time što priziva njen izvanredan satirični instinkt u portretu nepodnošljive korporativne „girlboss“, a zatim i u finalu filma, koje – neću da otkrivam – svakako nije naročito šarmantno.

A Stoun čak može delovati kao borbena heroina u poređenju sa Rouz Birn u filmu If I Had Legs I’d Kick You, koji ispituje modrice majčinstva tako što uzima lik koji bi automatski trebalo da izazove simpatije (negovateljku bolesnog deteta) i osigurava da ona stalno donosi ono što deluje kao pogrešna odluka.

Film Meri Bronstin ima svojevrsnog duhovnog saputnika i u kategoriji za najboljeg glumca, gde Marty Supreme (koji je Bronstin napisala zajedno sa svojim mužem) svog mladog junaka provodi kroz sličan niz nesreća i samodestruktivnih odluka.

Timoti Šalame deluje bliže nego ikad osvajanju dugo željenog Oskara za najboljeg glumca, dok istovremeno podstiče rasprave o tome da li je njegov lik previše odbojan da bi ga publika podnela.

Uz njega je i podjednako nametljiv (mada duhovitiji) Lorenc Hart (Itan Hok) u filmu Blue Moon, biografiji umetnika koja kao da uživa u tome da odbija da glorifikuje svog junaka sa istim žarom kao gotovo svaki drugi oskarovski biografski film. U sporednim kategorijama, Stelan Skarsgard igra toliko hladnog i sebičnog oca u filmu Sentimental Value da čak i posle pomirenja sa odraslom decom ne deluje kao da se zaista mnogo promenio.

A čelična harizma Tejane Tejlor namerno se komplikuje u filmu One Battle After Another time što njena revolucionarka izdaje saborce – i napušta svoje novorođeno dete. Čak ni tradicionalno negativna uloga Ejmi Medigan u filmu Weapons ne deluje kao harizmatično zlo poput Hanibala Lektera; njena veštičasta tetka Gledis naprosto je duboko odbojna.

Naravno, nisu svi likovi tako „teški“; ove godine tu je i Kejt Hadson u filmu Song Sung Blue, gotovo iritantno umiljata interpretacija (i još jedna stvarna osoba, doduše ne naročito slavna), kao i Delroj Lindo, čiji lik alkoholičara u Sinners izaziva saosećanje umesto da bude nepremostiva prepreka.

Džesi Bakli deluje veoma verovatno kao dobitnica Oskara za najbolju glumicu za ulogu Agnes Šekspir – mada je i njena patnja zbog smrti deteta nešto bodljikavija nego što je uobičajeno. Ipak, senka dopadljivosti (i negativaca koje volimo da mrzimo, što je zapravo samo druga vrsta dopadljivosti) ove godine ne nadvija se nad nominovanim glumcima u istoj meri.

Da li to ukazuje na širi zamor od otvorenog zlikovstva ili neulepšanog herojstva? Iako „teški“, teško dopadljivi likovi mogu odražavati želju za nijansama stvarnog sveta, nije baš da je taj stvarni svet u poslednje vreme oskudevao u pravim negativcima.

(To verovatno delimično objašnjava i oskarovsko prisustvo lika Stivena Lokdžoua kojeg igra Šon Pen u One Battle After Another; s jedne strane on je karikaturalni negativac, ali s druge – da li je zaista toliko neverovatan?) Pošto se čini da opšta publika nikada nije bila manje vezana za pojedinačne zvezde, ovo bi se moglo čitati i kao dugo očekivano razdvajanje prepoznatljivosti i glumačke dopadljivosti.

Dvoje od najpoznatijih i najčešće nominovanih glumaca ove godine su Stoun i Leonardo Dikaprio, izabrani za uloge koje aktivno potkopavaju njihov blistavi šarm – na načine koji su i komični i, naročito u Dikapriovom slučaju, dirljivi. U nekoj starijoj verziji Holivuda verovatno bi zajedno glumili u romansi koja ignoriše razliku u godinama.

S druge strane, manje dopadljiv lik može podstaći drugačiju vrstu akrobatskog ega, omogućavajući glumcu poput Šalamea da pokaže koliko toga može da uradi bez povinovanja tradicijama filmskog herojstva. Većina oskarovskih uloga može se ponovo pročitati kao neka vrsta karijerne kalkulacije.

Ipak, teško je ne videti ovaj trend kao na neki način oslobađajući, makar zato što je ovogodišnja grupa nominovanih naročito jaka: nema prenaglašenih imitacija, nema de fakto nagrada za životno delo, gotovo da nema neprijatnih promašaja. Ova grupa nedopadljivih likova ujedno su i interpretacije koje je, na čudan način, vrlo lako voleti.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Svet • 09.03.2026. 07:02 Kini otete luke u Panami

Kini otete luke u Panami

Svet • 09.03.2026. 23:53 UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Izrael pokrenuo novi napad na Teheran, Tramp kaže da je rat "praktično završen" (FOTO, VIDEO)

UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Izrael pokrenuo novi napad na Teheran, Tramp kaže da je rat "praktično završen" (FOTO, VIDEO)

Svet • 08.03.2026. 09:26 Američka ambasada u Oslu pogođena eksplozijom

Američka ambasada u Oslu pogođena eksplozijom

Lični stavovi • 09.03.2026. 16:07 Jedan zvaničnik CIA trijumfalno je rekao veliku istinu

Jedan zvaničnik CIA trijumfalno je rekao veliku istinu

Svet • 09.03.2026. 11:22 Politiko: Ursula fon der Lajen prešla granice svojih ovlašćenja

Politiko: Ursula fon der Lajen prešla granice svojih ovlašćenja

© Danas