Ispada da je ovaj svet valjao samo kad su žene vladale |
Žene su se izborile da im se zanimanje rodno ravnopravno odredi, a i dalje one drže kuću, peru, peglaju, kuvaju, vode decu gde treba – i ne daj bože da se razvedu. Ništa ih ne spašava sem da nađu novog dilbera. Znate, žena nije dobra ako nema partnera. Zašto? Pa zato
U gimnaziji smo učili da je najstarija knjiga Biblija. Bilo je to vreme u kome nam se država zvala SFR Jugoslavija. Knjige su se prodavale po kafanama, pričalo se „na metar“ i svaka pristojna kuća imala je regal i biblioteku. U kafani Brankovina, otac mi je kupio „Veliku ilustrovanu bibliju za mlade“. Tu Bibliju sam pročitala, onu u školi nisam. Dovoljno sam znala o tome, i kao najvažnije bilo je da je Adama Eva navela da zagrize jabuku u Raju i – gotovo, isterali su ih iz istog i počinju sve ove naše ovozemaljske muke. Da li je baš tako… sve zavisi iz kog ugla se gleda, posebno kada se zna da istoriju pišu pobednici.
Na veliko razočaranje mog oca i njegovih ortaka iz Kluba književnika te 1960. rodila se ćerka, a ne sin… Proveravao je da li je greška – nije, devojčica. Ta velika beba odmah je dobila muški nadimak – Duca. Vaspitavana sam kao sin – pored lutaka, imala sam i pištolje, kaubojske koltove, igrala sa dečacima fudbal, učestvovala u dečijim razračunavanjima. Sećam se ledenice i velikog plavog otoka na oku. To se sad zove „vršnjačko nasilje“. Tada je to bilo normalno odrastanje. Uvek smo se delili na partizane i Nemce. Nezrele šljivcige sa Šanca su bile meci, i mi smo napadali kao Prle i Tihi u „Otpisanima“.
Beleška Duce........