Sećate se kada je grupa anonimnih entuzijasta posle pada nadstrešnice u Novom Sadu na zidovima diljem Beograda napisala otprilike tri miliona i dvesta hiljada grafita na kojima je pisalo „1. 11. 2024. Zoran Kesić – Show must go on“.

Niko nije kapirao o čemu se tu tačno radi kada su se 26. decembra 2024. godine preko noći svuda pojavili te impresivne žvrljotine: bilo ih je gde god da se okreneš, čak i na saobraćajnim tablama na Gazeli visokim po tri metra, na desetine mesta na Vračaru, Starom gradu i Novom Beogradu ispisani su grafiti veličine od nekoliko kvadrata i dužine desetak metara.

Grafiti su bili ispisani i u centralnoj gradskoj Ulici kralja Milana, na zgradi Srpske akademije nauka i umetnosti, na Andrićevoj zadužbini, Jugoslovenskom dramskom pozorištu, na ulasku u Terazijski tunel, i niko za ovo uništavanje grada i uznemiravanje Kesića i njegove porodice do danas nije odgovarao, jer je neko iz vlasti rekao: „Baš nas briga za Kesića, ionako nas maltretira svake subote uveče! Nek vidi kako je nama!“

Ispostavilo se da su se grafiti, koje ni do danas nisu uspeli da izbrišu sa svih zidova i fasada, odnosili na rečenicu koju je Kesić izrekao na nastupu u Sarajevu tu negde oko 1. novembra: „Show must go on za nas koji ostajemo, koji žalimo za žrtvama i nadamo se brzom oporavku povređenih, ali i koji insistiramo na odgovornosti“.

Naravno, neki anonimni genije se setio da to izvuče iz konteksta i onda nažvrljao ceo grad u akciji koju niko od nadležnih organa nije primetio, jer niko nije ni hteo da primeti, pošto nadležne organe uvek zaboli jedan specifičan nenadležni organ kada u pitanju nisu njihovi. Ali da je ceo grad bio........

© Danas