Kako je profesor zaboravio građane

U tekstu „Kako Srbiju osloboditi od autoritarizma“, Danas 18-24.02.2026. godine, profesor Čedomir Čupić, u inače poučnom tekstu i sa dobrim namerama predlaže oslobađanje Srbije od autoritarizma i pritom zaboravlja da ukaže na položaj građana. Osim toga, ukazuje samo na period posle 2012. godine. Otuda i pitanja: Kako je profesor zaboravio građane? Kako i kada građani nisu odlučivali o svojoj i sudbini zemlje?

I – U SFR Jugoslaviji

Prvo, posle Tita, a krajem 80-ih, vođe SFRJ nisu obavestile građane ko „uvrće ruke SFRJ“ , kako je izjavila Milka Planinc.

Drugo, izmenom Ustava SFRJ u 1988. godini smanjeno je Predsedništvo SFRJ sa 9 na 8 članova, bez javne rasprave, odnosno bez pitanja građana.

Treće, raskol republičkih komunističkih vođa se dogodio u raspravi na dokumentu – Deklaraciji SKJ o Jugoslaviji 1990. godine, koji nije bio na javnoj raspravi niti u OO SKJ,

Čupić: Iza nas je godina velikog otpora u kojoj se najbolji deo građana u Srbiji podigao

Četvrto, republičke komunističke vođe su pogazili Ustav SFRJ i uveli višestranačje u republikama, ali ne i u SFRJ ne pitajući građane.

Peto, republičke demokratske vođe u SFRJ nisu se dogovorile na zadnjem sastanku u Kranju, o federaciji, konfederaciji i asimetričnoj federaciji i referendumu u SFRJ.

II – u SR Jugoslaviji

Prvo, Milošević je izmenom Ustava SRJ produžio mandat Predsednika SRJ na još godinu dana. Tako je uvredio vođe Crne Gore koje su trebale da dobiju mandat Predsednika SRJ.

Drugo, Milo Đukanović je uz pomoć Venecijanske komisije EU raspisao referendum o secesiji Crne Gore. Koštunica je najpre izjavio da mu je Milo Đukanović zabio nož u leđa jer nije učestvovao u izborima u SRJ, a posle je prihvatio da rezultat na referendumu u Crnoj Gori ne bude 50 % + 1 glas.

Prvo, na predlog DOS-a, a bez javne rasprave, Milošević je uveo izbore za narodne poslanike po izbornim listama stranaka. Kasnije je ovaj sistem uveden i za izbore za odbornike.

Drugo, Tadić, Predsednik Srbije, je dozvolio da SNS bez izbora koristi ustavna prava SRS koja je to izborila na izborima.

IV – položaj građana i vođa

Prvo, napred navedeni primeri, a ima ih još podosta, ukazuju da su republičke vođe odnosno kasnije vođe stranaka pozicije i opozicije, ograničavanjem slobode (izbora) i suverenosti građana, odlučivali o bitnim pitanjima sudbine građana i zemlje.

Drugo, o uticaju stranih vođa na napred izneto drugom prilikom.

Treće, na 50-godišnjici Ustava SFRJ od 1974. godine, narodni poslanik Skupštine Srbije tadašnjeg saziva je izjavio da se 1974. godine radilo o izboru dve politike – politike centralizacije i politike decentralizacije; i da pitanje AP u Srbiji do danas nije rešeno. To potvrđuje i Deklaracija o Vojvodini koja još nije došla u Skupštinu Srbije.

Četvrto, na godišnjicu Sretenjskog Ustava, Vučić je izjavio da ovaj Ustav treba da bude osnova za sve Ustave Srbije.

Drugom prilikom je izjavio: da Skupština Srbije treba da ima 150 narodnih poslanika; i da Predsednika Srbije bira Skupština Srbije.

Peto, treba reći sledeće: da su studenti afirmisali Sretenjski ustav; i da su se Vučić i studenti složili da institucije sistema ne rade po zakonu, ali o tome nemaju isti stav.

V – gde je mogući izlaz

Prvo, dugoročni izlaz. Možda bi trebalo preći na izbore za narodne poslanike po imenu i prezimenu umesto izbora po izbornim listama. Tačnije, primeniti shodno odredbu Sretenjskog ustava koja to predviđa. Pored ostalog, u Ustavu Srbije treba urediti AP, a posebno pitanje Kosova sa zvezdicom, prema Rezoluciji 1244.

Čekaju li nas sudbonosni izbori 2026. godine?

Drugo, kratkoročni izlaz. Urediti fer uslove za izbore u skladu sa predlozima iz Eui tako razrešiti postojeće neslaganje između studenata i Vučića. Prema izjavi studenata, Vučić nije ispunio sve njihove zahteve, i zato se pojavila studentska lista. Pošto studenti nemaju stranku, to bi trebalo normalno očekivati da studenti predlažu kandidate, konsultujući zborove građana i predloge stranaka i ostalih udruženja građana. Kandidati bi trebalo da najmanje ispunjavaju uslove predviđene u Tački 82 Sretenjskog ustava.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

$bp("TargetVideo_72732580",{"video":"2514037","width":"16","height":"9","id":"40420"})

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Ekonomija • 04.03.2026. 14:17 Na pumpama se pune rezervoari, vrtoglavo raste nabavna cena goriva

Na pumpama se pune rezervoari, vrtoglavo raste nabavna cena goriva

Svet • 04.03.2026. 21:55 „Zar ne bi bilo bolje da sada prestanemo da snabdevamo EU": Putin "razmišljao naglas" o najavljenim ograničenjima EU na kupovinu ruskog gasa

„Zar ne bi bilo bolje da sada prestanemo da snabdevamo EU": Putin "razmišljao naglas" o najavljenim ograničenjima EU na kupovinu ruskog gasa

Politika • 05.03.2026. 16:26 Hrvatska odgovorila Vučićevom ministarstvu: "Najveća napetost za Srbe ovde biće odabir između Jadrana i vinskih ruta"

Hrvatska odgovorila Vučićevom ministarstvu: "Najveća napetost za Srbe ovde biće odabir između Jadrana i vinskih ruta"

Ekonomija • 05.03.2026. 08:25 Završene blokade puteva poljoprivrednika: Objasnili šta je razlog

Završene blokade puteva poljoprivrednika: Objasnili šta je razlog

Politika • 04.03.2026. 09:08 Skup SNS u Beogradu: Vučić ubeđuje samog sebe i gledaoce RTS-a, Pinka i Informera - "Nisam gotov"

Skup SNS u Beogradu: Vučić ubeđuje samog sebe i gledaoce RTS-a, Pinka i Informera - "Nisam gotov"

© Danas

visit website