„Poslednja stanica – užas“ |
Verujem da današnjim klincima i nije neki poseban doživljaj kada gledaju junake iz crtanih filmova i stripova kako prelaze iz jednog sveta u drugi, udružujući se u isti narativni tok da bismo dobili, recimo, film „Alien vs Predator“, ili roman „Šerlok Holms protiv Drakule“, pa i grafičku novelu „Liga izuzetnih džentlmena“, gde je Alan Mur uspeo da spoji kapetana Nema (20.000 milja pod morem), Minu Harker (Drakula), Alana Kvotermejna (Rudnici kralja Solomona), doktora Džekila i mistera Hajda, Nevidljivog čoveka…
Ovo se u pop-kulturi naziva krosover (u nedostatku boljeg prevoda na srpski), gde se prethodno odvojeni svetovi fikcije i različiti junaci ukrštaju i spajaju u jedno delo, u jednu priču. Danas svakako najbolji primer za to jesu Marvelovi čuveni „Avengers“ filmovi, gde se superheroji iz različitih priča i univerzuma udružuju, boreći se zajedno protiv neprijatelja Zemlje…
Ali ako pređete sa ove strane ekrana, u moj prastari svet bumera, kada nije bilo zelenih ekrana, veštačke (ne)inteligencije, specijalnih efekata i IMAX tehnologije, videli biste da su se naši krosoveri zasnivali na mašti i igri. Dešavali su se u glavi deteta. Bedno, znam, da moraš da uključuješ mozak i razvijaš vijuge…
Sve dok jednoga dana na kioske nije stigao strip „Poslednja stanica – užas“. Zamislite samo, moja dva omiljena lika, Marti Misterija i Dilan Dog, se susreću po prvi put i zajedno rade na slučaju, boreći se protiv čudovišta… Gledao sam sa nevericom u taj bizarni naslov koji sam držao u rukama, i sama korica je po meni već bila dovoljna da se autorima dodeli Pulicerova nagrada. Još kad sam........