Pre nekoliko dana proglasio sam pobedu. Objavio sam da smo odbranili most. Znao sam da to, naravno, u tom času nije bilo baš sasvim tačno, a ovih dana ispostavlja se da je to zaista bio isuviše preuranjen zaključak.

Naravno, iz mene je progovorio veliki entuzijazam izazvan studentskim pobedama, narastajućom hrabrošću građana, štrajkovima i pobunama, i naravno padom Vlade kriminalnog režima koji je, reklo bi se, više nego ikad sateran u ćošak.

Ipak, u tom ćošku u koji je režim sateran, i pored bukteće građanske pobune, kriminalni poslovi teku zastrašujuće lagodno. Kontinuitet razaranja, pljačke, trovanja, ostaje neprekinut i neometen. Najavljuju se nove nesreće, po istovetnim principima koji su doveli do prethodnih.

Nesumnjivo, zamajac kriminala je ogroman. Tamo gde je mašinerija krvavog i kradenog novca uhvatila zalet, sila zločina nadire kao lavina i malo ko se, čak i sada, usuđuje da na tom putu stoji.

Ne suprotstavlja se opozicija, ne suprotstavljaju se predstavnici profesija kojih se to najdirektnije tiče. Ne suprotstavlja se akademska zajednica, pa ni studenti kao trenutno najveća politička snaga u društvu.

Jedan režimski plen na koji u ovom trenutku ne samo da jedva iko obraća pažnju, već sa njega sasvim očigledno i svesno skreće pogled, jeste i naš Stari savski most, a uz njega i područje potpuno uništenog Spomen-parka Starog sajmišta, gde se sada nalazi gradilište nepoznate namene.

Nema više ministarstva koje bi za taj podmukli posao bilo nadležno. Nadležnom ministru sudi se za ubistvo. Tzv. gradonačelnik je, izgleda, pobegao iz zemlje. U policiji je rasulo. Časni policajci potpisuju peticije za podršku studentima i građanima, a pripadnicima javnog reda i mira koji su stajali s nama dok su nas napadali huligani određene su disciplinske mere.

Niko ne zna šta je s famoznim kreditom od 80 miliona evra za rušenje Starog i gradnju nekog novog mosta, izmišljenog, i čak i idejno nepostojećeg. Ne govori se više ni o tunelu........

© Danas