Nije ovo priča o ministarki Paunović, koja kaže da bi, da je bila na Miloševićevom mestu 1998. godine, etnički očistila Kosovo. Ovo čak nije priča ni o njenom šefu Dačiću. Više puta sam napisao šta mislim o njemu.

Ubeđen sam da su njegove reči „sram da vas bude“, ili tako nekako, upućene mnogima, pa i meni. Samo jedna rečenica i neću više o njemu. Pa, zemljače, nisam ja skoro četrdeset godina na vlasti u ovoj zemlji, pa da treba da se stidim zbog bilo čega. Biće da je obrnuto.

Zbog čega je ministarka Paunović, koja pripada stranci koja je na ivici cenzusa, a spletom nesrećnih okolnosti u dobroj meri drži neke poluge vlasti u ovoj zemlji, dala takvu izjavu, ne mogu da znam, ali mogu da pretpostavim. Neću biti toliko narcisoidan da vas davim svojim pretpostavkama. Izjava, inače, nema smisla, jer je Milošević pokušao baš to što bi, kako kaže, uradila Paunovićka. A zapravo ne bi uradila, jer bi i njen pokušaj ostao neostvarena pusta želja socijalradikalske politike. Sve bi, dakle, bilo isto, samo u Hagu na optuženičkoj klupi ne bi bio Milošević, već Snežana Paunović. Nebitni su oni.

Brnabina „buba“ i moj „fića“

Brnabina „buba“ i moj „fića“

Ono što mene mnogo više brine i nervira jeste činjenica da zagovornika etničkog čišćenja i stvaranja velike Srbije ima mnogo, a očigledno je da ta priča u prethodne tri i po decenije ne da nije uspela, već je doživela katastrofalan poraz, dovodeći u pitanje opstanak srpskog naroda. I onda zagovornici socijalradikalske politike moje istomišljenike nazivaju „drugosrbijancima“, „ustašama“, izdajnicima… Neće........

© Danas