Voleo bih da vidim zapisnike sa poslednjih lokalnih izbora u selima oko Lučana, Ivanjice, Sjenice, Loznice i Čačka, koja su u naletu prosečnog januarskog ledenog talasa ostala bez struje, vode i puta. Garantujem da je vladajuća stranka svuda ubedljivo pobedila.

Dva dana nakon Božića spuštao sam se kolima niz Kalemegdan, prema Karađorđevoj. Nije bilo nimalo lako. Ulice su bile očišćene, ali se to nije videlo od snega. Na radiju je Bajaga pevao „Pozovi me kad ti trebam ja“. Sticajem okolnosti njegov broj imam već dvadesetak godina, ali sam znao da ne vredi da ga zovem. Bajaga je jedan od najvećih umetnika našeg vremena na ovim prostorima, ali pouzdano znam da ne ume da vozi ni običan auto, a kamoli kamion za čišćenje snega. A i da zna – odakle mu?

Nisam, dakle, pozvao Bajagu, već sam nekako ušao u Karađorđevu. Da nisam dete iz „kruga dvojke“, koje je u poslednjih pola veka prošlo tuda bukvalno hiljadu puta, ne bih ni znao da u Karađorđevoj postoji put. Vozio sam pažljivo, po snežnoj prtini i po sećanju.

Nekako sam se dokopao Savske, koja nije samo prometna ulica, već i bulevar, jer je ostrvom podeljena na smerove. Ni njom, očigledno, od početka padavina nije prošao kamion za čišćenje snega. Parkiram se kod Palate pravde i pitam se kako je mogla da nam se........

© Danas