Nije mu bilo ni 15 kad su ga partizani pronašli u šumi. Ustaše su 42-ge ušle u selo, zatvorili ih sve u crkvu i zapalili. Stradala mu je cela porodica, njega je spasila majčina intuicija, rekla je, beži sinko u šumu. Gledao je sa brda crni dim, čuo vapaje. U toj šumi su ga i našli partizani. Ispričao im je šta se desilo. Od tog dana verovao je samo u Tita i partiju.

Postao je kurir čuvene Šeste Ličke. Poslat je u Beograd nakon oslobođenja. Služio je za najprljavije poslove u zloglasnom zatvoru u Đušinoj ulici. Besomučno je tukao pripadnike „velikosrpske buržoazije“ i saradnike okupatora, nesposoban da razume da je najveći broj tih ljudi kojima je presudio, bio nevin, baš kao i njegova porodica i komšije koji su nekoliko godina ranije živi izgoreli u crkvi. Često je, dok je mučio privedene doživljavao erekciju.

Slavnog vojvodu Bojovića je čupao za bradu, pljuvao, vređao i toliko tukao sa „kolegama“ da je veliki srpski vojskovođa preminuo od posledica batina u svojoj kući na Vračaru, gde su ga hitno vratili, kako ne bi umro u tamnici. Voleo je da jaše popove, ispuštajući krike zadovoljstva. Brzo se pročulo o njegovih „poduhvatima“, zadobio je Krcunovo poverenje, tako da je sa nepunih 20 postao načelnik OZNE. Uh kako je mučio informbiroovce. Nema veze što su neki lažno potkazani od zluradih komšija, a neki uhapšeni samo zato što su slušali radio. Bio je besan, osion i opijen svojim položajem moćnika. Spavao je sa........

© Danas