Brale nam nije ukrao državu |
Ćale je pokušao nesrećnih devedesetih da dopuni kućni budžet tako što je otvorio prodavnicu mešovite robe. U svojim ne tako čestim odlascima u Sokobanju voleo sam da “visim” u prodavnici, jer je ona u malom mestu predstavlja svojevrsni kulturološki fenomen i sliku onoga što Srbija zaista jeste. Sveska za “veresiju” bila je verovatno najvažniji dokumet u ovim objektima. Teško je to sad objasniti mladim ljudima iz velikih gradova, jer iz bilo kog megamarketa danas je nemoguće bilo šta izneti dok teta na kasi ne skenira prozvod sa onim svojim sokoćalom.
E, preteča te sprave je bila olovka, često zadenuta za uvo prodavca ili prodavačice, kojom su se u svesku beležila dugovanja mušterija, koje bi to izmirile kad prime platu ili penziju. Drugi fenomen ovakve prodavnice bili su likovi koji piju pivo ispred. Tako sam upoznao Braleta. Brale je bar meni, bio simpatični gubitnik. Radio je neki bezvezni posao za malu platu, imao ženu i ćerku i svo svoje slobodno vreme provodio je ispred ćaletove prodavnice, ispijajući pivo i prosipajući razne mudrosti o svetu oko nas. Piva su uglavnom upisivana u spomenutu svesku za veresiju, ali je on uredno izmirivao svoja dugovanja kad primi platu. Moje drugarstvo sa Braletom nije se dopalo baš svima. Ćale nije imao razumevanja za ljude koji su poklekli pred porocima i mentalno........