Odmah da priznam da sam od onih neostrašćenih koji misle da u svakoj vlasti ima i žita i kukolja. Kao takav, izložen sam bespoštednoj kritici prijatelja i poznanika, pa nekad i nepoznatih ljudi koji čitaju ono što povremeno pišem, u ova manihejska vremena kad svi navijaju za Zvezdu ili za Partizan i kad se svi dele na nas i na njih.

Da malo pojasnim kako je to u praksi: ja, na primer, ne mislim kao većina Beograđana, da je naš sadašnji gradonačelnik najgori u istoriji ovog grada iako se često ponaša odurno, govori bahato i odeva se neprimereno svojoj funkciji. Smatram da je možda učinio i neke dobre stvari za Beograd, recimo u gradskom saobraćaju, mada farbanje autobusa u vešplav plavo nije među njegovim najvećim hitovima.

Slično vidim i sve naše vladajuće garniture: od Obznane do danas, naš narod je ostao nevičan demokratskom ustrojstvu koje u poslednje vreme mukom pokušava da savlada u praksi; mislim suštinski, ne formalno. Jer formalno, danas demokratija baš fino pasuje mnogim vlastodršcima širom sveta da legalizuju svoje čvrstorukaške režime nekim sumnjivim demokratskim izborima koji u nedogled produžavaju njihovu vlast.

Gde je u tom savremenom galimatijasu naša zemlja, svako ima sopstveno mišljenje i bespredmetno je da se u to upuštam. Našim istorijskim vođama dijalog nikad nije bio omiljeni način vladavine, ali to ne znači da su bili baš diktatori, sem samoizabranog doživotnog predsednika Josipa Broza, naravno. Najčešće su plivali u vodama između oslabljenih institucija demokratske vlasti i apsolutizma, ali to je istorijska činjenica koju odavno znamo.

Mene, međutim, zbunjuje jedan politički novitet, neobičan primer pogrešnog političkog marketinga i to od strane čoveka koji se u politički marketing i socijalni inženjering i te kako razume. Voleli ga ili ne, legitimni važeći predsednik Republike Srbije više puta je u svojoj političkoj karijeri pokazao da je rasni političar, da ima urođeni instinkt spretnog političara koji ume da navede vodu na svoju vodenicu, kod kuće i u inostranstvu; rekao bih – kao malo ko.

Kako je onda moguće da sazove sabor svojih navijača pod parolom „Ne damo Srbiju?“

© Danas