Svakodnevne političke aktivnosti studentskog pokreta zadaju velike glavobolje aktuelnoj vlasti u Srbiji i njenom vođi. S druge strane ulivaju nadu, moglo bi se reći poslednju nadu, građanima Srbije da teško obolela Srbija može ozdraviti i da može svoj vagon da priključi kompoziciji evropskih država koje neguju politički parlamentarizam i demokratiju. Neka u manjoj, a neka u većoj meri.

U takvim okolnostima pozicioniranje srpskih opozicionih stranaka i njihov odnos prema studentima, i dalje ostaje nepotpun i nedovoljno definisan.

Treba se podsetiti da su studenti još na početku svog političkog delovanja izneli stav po kome srpska opozicija takođe u velikoj meri baštini liderski sistem organizacije i visok stepen nejedinstva. Kako je moguće da tako iskusni političari ne mogu da shvate da je njihovo jedinstvo u borbi protiv autokratije i diktature jedini put ka pozitivnom ishodu?

Od tih prvih upozorenja, prošlo je više od godinu dana. Međutim, ni u jednoj srpskoj opozicionoj političkoj stranci ne mogu se nazreti tragovi vraćanja na politiku organizovanog delovanja.

Sve stranke se predstavljaju isključivo preko svojih lidera, i nekoliko njihovih najbližih stranačkih prijatelja. NJihovi nastupi jesu dobri, ponekad i odlični. Međutim, uprkos tome ostaju zakovani na tih jedan do dva procenta podrške u glasačkom telu. Teško je razumljivo da i posle toliko godina ne uviđaju da je to jalov put.

Ne pomaže ni primer koji im daju studenti: demokratski način odlučivanja, velika aktivnost na terenu i kratke i jezgrovite poruke, odnosno komentari na aktuelne........

© Danas