Saga sa Venecijanskim bijenalom se nastavlja – o čemu sam već pisala u martu, u tekstu „Kao da je Čajkovski komandovao artiljerijom“ – ovaj put u formi otvorenih neslaganja, političkih pritisaka i sve vidljivijih dvostrukih standarda.

Kada o tome govori Anis Kapur (Anish Kapoor )- vrstan skulptor i međunarodno priznati umetnik – njegova izjava dobija posebnu težinu. Ne samo zbog reputacije, već i zato što dolazi iz samog središta savremene umetničke scene.

Venecijanski bijenale se dugo predstavljao kao prostor umetničke autonomije, mesto gde umetnost nadilazi političke podele. Danas, međutim, liči na pažljivo režiran mehanizam političke selekcije.

Venecijansko bijenale bez žirija: Ostavke zbog Rusije i Izraela, Zlatnog lava bira publika

Venecijansko bijenale bez žirija: Ostavke zbog Rusije i Izraela, Zlatnog lava bira publika

Licemerje – očigledno, više ne pokušava ni da se prikrije.

Rusija je uklonjena. Paviljon zatvoren. Umetnici gurnuti na marginu. Evropska unija preti povlačenjem novca. Italijanska vlada demonstrativno zatvara vrata. Poruka je kratka i jasna: postoje oni koji se kažnjavaju.

A onda je tu i Izrael.

Međutim, tu se pravila menjaju. Prilagođavaju. Savijaju. Kontekst........

© Danas