Postanimo Danska |
Volim Dansku. Zbog Kopenhagena, njegove neoklasične elegancije i savremenog dizajna, zbog Arnea Jacobsena, koji je obične predmete pretvarao u bezvremenske ikone. Zbog muzeja Louisiana, u kojem se umetnost i arhitektura susreću s morem i prirodom, i Elsinora, grada Hamleta, u čijem se dvorcu Kronborg istorija gotovo dodiruje s književnošću.
Volim njene bicikle, kojima se ne ide samo u rekreaciju nego i na posao, gradove prilagođene ljudima i umeće da se funkcionalnost pretvori u estetiku. Čak i čuvena Egg Chair deluje kao da je napravljena za ljude koji su najzad uspeli da organizuju svoj život.
Ali Dansku cenim zbog nečega što nadilazi arhitekturu, dizajn, umetnost, pa čak i njihov čuveni hygge – umeće uživanja u malim stvarima. Danska se već godinama nalazi na samom vrhu svetske liste zemalja sa najnižim nivoom percipirane korupcije. Na Indeksu percepcije korupcije organizacije Transparency International ostvarila je 89 od mogućih 100 poena. To je izuzetan društveni uspeh, možda i veći od svih arhitektonskih čuda kojima se divimo.
Jer lepo je živeti u zemlji u kojoj su gradovi uređeni. Ali je još važnije živeti u zemlji u kojoj su uređeni odnosi između građana i države. Danska nije raj na zemlji i nema društva bez problema. Ipak, njeno iskustvo pokazuje da korupcija nije neizbežna sudbina niti nešto što se mora prihvatiti kao deo nacionalnog karaktera. Moguće je izgraditi društvo u kojem se javni interes štiti, a........