Tamo gde je pucao Puniša Račić |
Unutar bloka Kneza Miloša – Masarikova – Resavska – Nemanjina nalazi se građevina dosad preskakana na svim instancama, čak i kada je u fokus stavljen slučaj Generalštab.
U okviru opšteprisutnih pričanija na teme Generalštaba pred našim ušima, valjda i očima, potkrao se jedan previd koji, na žalost, govori šumovima o našoj redovnoj brljavosti spram samih sebe. Naime, unutar bloka Kneza Miloša – Masarikova – Resavska – Nemanjina nalazi se najmanja zgrada najduže istorije u svem okolišu, dosad preskakana na svim instancama.
Na kartama koje urbiciraju po Beogradu prve polovine XIX veka uvek se vidi neka građevina u obliku ćiriličnog slova P bliže ćošku velikog bloka Jankeove regulacije iz 1840, tamo gde se sutiču današnje ulice Masarikova i Kneza Miloša.
Jasno je na tim mapama upisano da je to Kasarna iz, obično se piše vreme završetka gradnje, 1836. godine. Kada danas prolazite jugoistočnom stranom trotoara Ulice kneza Miloša, između Starog Generalštaba i Privrednog suda, vidite u dvorištu, osrednje udaljenu, zgradicu koja kao da se nije snašla među surim zdanjima okolo. Vidljiva je delom, s manje udaljenosti, iz Masarikove u procepu između objekata Garaže i pomenutog Suda, kao žuta zgrada zastarelog krova i istih takvih prozora.
Na elektronskim podlogama tog dela Beograda ona je od P prešla u G ćirilični oblik, zdudavši se u veličinu paviljončeta. Nema je ni u kakvim statusnim popisima istorijskih spomenika Beograda. Ka istini o njoj vodio je motiv radoznalosti istraživača zbog škripanja njenih veoma starih drvenih basamaka na putu za sprat. Ako bi uopšte bilo verovatno da je to bila ista zgrada, makar delom, kroz superponiranje, preklapanje Mesta.
Ključni dokaz, kao potvrda identiteta, iskrsao je posrednim, neočekivanim, putem. Ukrštanjem dokumenata. Naime, uz svu našu tragiku........