BITI NOVINAR – KAKO SAM POSTAO I O(P)STAO

Postavljali su omladinski listovi diljem SFRJ, ali i „ozbiljna štampa“ u Srbiji pred sam kraj 1985. pitanje zašto je glavni urednik NON-a (tj. ja) podneo ostavku. I imali su i odgovore o razlozima. Među njima je bilo i onih koji nisu bili moji razlozi, za koje nisam znao.

A posle svega, pa i posle toliko godina, uz nešto listanja dokumentacije, mogao bih da se složim da su i jedni i drugi, da, da, i oni koji nisu bili moji – bili stvarni. U najmanju ruku neobično i nejasno, ali izgleda da je u tome bila stvar. Da bude nejasno, pa tek onda „neobično“ kako je na više mesta napisao, najpre NON-ov dopisnik iz unutrašnjosti SR, a potom novinar ljubljanske „Mladine“ .

Nisam spasavao Šešelja…(A.V. vs „Danas“ & „dvug iz vojske“ 3)

Nisam spasavao Šešelja…(A.V. vs „Danas“ & „dvug iz vojske“ 3)

U prilikama, ređim, kad se ova afera pominjala među kolegama koji su joj prisustvovali (i u njoj učestvovali!) ubeđeno sam tvrdio da razlog nije bio politički – prozivke zbog „nestašluka“ politički problematičnih i kako se govorilo „neprihvatljiivih“ tekstova. Naprotiv, kao „šef“ redakcije po Zakonu Radne jedinice (RJ) unutar Radne zajednice (RZ) stručnih službi omladinske organizacije (SSO Srbije) u jednom trenutku nisam mogao da........

© Danas