Dok se u sportu vodi seriozna polemika da li je korišćenje „zečeva“ ili „pejsmejkera“ etično i sa stanovišta rezultata stvarno potrebno, u politici potpuno nesputano trče zverčice, diktiraju tempo, strelovito hitaju ka cilju, iščezavaju sa obzorja mnogo pre proglašenja pobednika.

Angažovanje mahom nepoznatih atletičara, dobrih predispozicija, slabe volje i nesklonih odricanju ne datira od juče, već je to duboko ukorenjena praksa u kraljici sportova. Trvljenja oko trivijalnosti, kao što je moral, bila su sporadična, profesionalizam je diktirao druge teme, a sponzori zahtevali isplativost.

Pre više od pola veka zabeleženo je prvo korišćenje na samoj stazi drugih takmičara za postizanje rezultata predodređenog za pobede. Tada je istrčana milja za manje od četiri minute i samo je to ubeleženo i u sećanje i u zvanične anale. Zadatak „zečeva“ je striktno definisan, brižljivo planiran, dogovoren unapred.

U dve trećine trke na srednjim i dugim prugama oni usamljno trče, daleko još od ciljne ravni brži su od ostalih, gaze prolazna vremena, vuku naizgled sve........

© Danas