Zašto imamo paranormalna iskustva |
Od drevnih mesopotamskih priča o duhovima o kojima treba da brinu njihovi živi srodnici, pa sve do „Božićne priče“ Čarlsa Dikensa, ljudi već vekovima pripovedaju o duhovima.
Ali zašto smo još uvek njima fascinirani?
Kristin Simonds-Mur, psihološkinja i profesorka na Univerzitetu Zapadne Džordžije u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD), kaže da ljudi nesumnjivo doživljavaju iskustva za koja veruju da su paranormalna.
Taj izraz se uglavnom koristi za opisivanje pojava koje nauka za sada ne može da objasni.
„Ta iskustva su stvarna na subjektivnom nivou… i mogu da imaju ogroman uticaj na ljude“, kaže ona.
Međutim, to ne znači da imaju natprirodno poreklo.
„Izmenjeno stanje svesti“
Simonds-Mur kaže da kada ljudi doživljavaju nešto što smatraju paranormalnim, u mozgu mogu da se odvijaju različiti procesi.
Jedno od mogućih objašnjenja povezano je sa takozvanom hipnagogijom, prelaznim stanjem između budnosti i sna.
„Mnoga od ovih iskustava javljaju se kada se ljudi nalaze u blago izmenjenom stanju svesti“, kaže Simonds-Mur.
U tom stanju, granica između unutrašnjih predstava i spoljašnjih čulnih opažaja može da bude nejasna, zbog čega ih je teško razlikovati. U ovom stanju takođe može da dođe do paralize sna.
Prema proceni naučnog rada iz 2011. godine, ovo stanje iskusilo je 7,6 odsto opšte populacije.
U studiji, objavljenoj u stručnom časopisu Sleep Medicine Reviews, korišćeni su podaci međunarodnog uzorka ispitanika, koji nije obuhvatio studente niti ljude koji imaju psihijatrijske poremećaje.
Paraliza sna se javlja kada se „telo probudi, ali mozak ne“, kaže Kris Frenč, profesor na Goldsmit koledžu Univerziteta u Londonu.
On je osnovao Jedinicu za psihološka istraživanja i proučavanja iskustava koja deluju paranormalno.
Paraliza sna povezana je sa mnogim simptomima, među kojima je i snažan osećaj nečijeg prisustva u prostoriji.
„Čak i ako u prostoriji ne vidite niti čujete bilo šta drugo, imate osećaj kao da je nešto tu“, kaže Frenč.
Tokom paralize sna mogu da se jave i veoma izražene halucinacije, koje podrazumevaju i telesne senzacije.
„To može da bude jako zastrašujuće“, kaže Frenč.
„Ali to je halucinacija. To nije stvarno“.
Stručnjaci smatraju da paranormalna iskustva mogu da budu povezana i sa pareidolijom, odnosno sklonošću ka prepoznavanju poznatih oblika ili likova u običnim i slučajnim pojavama i stvarima.
„Zbog načina na koji funkcioniše naš vidni sistem, sasvim je moguće da krajičkom oka ugledamo nešto i to pogrešno protumačimo kao nešto što liči na lice, iako to zapravo nije lice“, kaže Rodni Šmalc, profesor na Univerzitetu Mekjuan u kanadskom........