Kada je prvi put zatvorila vrata vrtića za sobom i čula sina kako je doziva, Jelena Vujanović kaže da joj se „srce steglo“.

„Znala sam da je to ispravna odluka, ali nije bilo lako“, priča ova 29-godišnja majka koja radi u kol-centru i smene menja na dve nedelje.

Njen sin Lav krenuo je u obdanište sa godinu dana.

Nije razmišljala o tome da li je prerano, već ga je upisala zato što joj se završilo porodiljsko odsustvo i morala je da se vrati na posao.

Pitanje kada je pravo vreme za polazak deteta u vrtić često se provlači kroz razgovore među roditeljima.

Neki predškolske ustanove vide kao neophodno rešenje zbog poslovnih obaveza, dok drugi imaju mogućnost izbora i pažljivo biraju trenutak kada će dete ući u kolektiv.

Psiholozi zato naglašavaju da ne postoji jedno univerzalno „pravo vreme“, već da odluka uvek zavisi od potreba deteta, ali i porodice.

Većina dece u obdaništu starija su od tri godine, iako značajan broj njih – oko četvrtine – ulazi u sistem ranije, podaci su Republičkog zavoda za statistiku u Srbiji za 2025.

Rana socijalizacija ili prerano odvajanje?

Razvojna faza deteta do treće godine zahteva intenzivnu pažnju jedno ili dvoje bliskih ljudi, objašnjava dečija psihološkinja Nikolina Milosavljević.

„Detetu su u tom periodu potrebni sigurnost, uteha i stabilna povezanost“, ukazuje.

A u kolektivu, u kojem o više dece brine mali broj vaspitača, često nije moguće odgovoriti na sve emocionalne potrebe svakog od njih, napominje.

Takve situacije mogu kod deteta da izazovu osećaj zbunjenosti ili napuštenosti, što kasnije može da utiče na sposobnost regulacije emocija.

„Zbog toga se, kada god je moguće, preporučuje da dete u tom uzrastu čuva roditelj, baka, deka ili dadilja“, dodaje Milosavljević.

Uz povratak majki na posao posle porodiljskog, socijalizacija je jedan od najčešćih razloga zbog kojih roditelji ranije upisuju decu u obdanište.

Međutim, stručnjaci upozoravaju da taj argument nije uvek utemeljen.

„Do treće godine deca se uglavnom igraju paralelno, jedno pored drugog, ali bez stvarne interakcije.

„Tek kasnije počinju da razvijaju svest o drugima“, kaže Milosavljević.

Drugim rečima, potreba za društvom vršnjaka javlja se kasnije nego što mnogi roditelji pretpostavljaju.

Deca su od najranijeg uzrasta socijalna bića, kaže Živka Krnjaja, profesorka pedagogije na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Ona već od rođenja uspostavljaju odnose,........

© Danas