Zatvaranje Ormuskog moreuza je „ekološka katastrofa u najavi“ i „beskrajna pretnja po međunarodnu biološku bezbednost“, upozorio je tim morskih biologa u izveštaju objavljenom u časopisu Biološke invazije.

Budući da su brodovi mesecima u mestu, naučnici kažu da je to dalo invazivnoj vrsti do sada neviđenu količinu vremena da se prikače na njih.

Kad ovi brodovi ponovo počnu da plove do njihovih odredišta širom sveta, biolozi kažu da može do dođe „masivnog super širenja morskih bioinvazivnih vrsta“.

U Persijskom zalivu je od februara bilo zaglavljeno oko 1.500 brodova, uz još stotine plovila u Omanskom zalivu, procenjuju naučnici u ovom izveštaju.

Od prvih napada SAD i Izraela na Iran 28. februara, Teheran je efikasno blokirao Ormuski moreuz kroz koji obično prolazi oko petine svetske nafte i tečnog prirodnog gasa.

Iran i Oman trenutno pregovaraju o otvaranju Ormuskog moreuza i njegovoj kontroli, a portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova kaže da je sporazum „u završnoj fazi“.

Ormuski moreuz mesecima je tačka trvenja Irana i SAD-a.

Jednu od tačaka sporazuma, tačnije Memorandumu o razumevanju koji su Vašington i Teheran postigli sredinom juna, Iran tumači kao zeleno svetlo koje mu daje uticaj na upravljanje ovim ključnim pomorskim koridorom.

‘Najgori mogući scenario’

Mnogi morski mikrobi, alge i beskičmenjaci veoma brzo se lepe za brodove i na njima rastu kad plovila prestanu da se kreću na duži period.

Ovo je poznato kao bioobraštanje.

„Postoji čitav dijapazon organizama, obično beskičmenjaka algi, koje zovemo sesilnim ili nepokretnim.

„Živote proživljavaju prilepljeni za neku površinu“, objašnjava glavni autor i morski ekolog Mario Tamburi sa Univerziteta u Merilendu, u Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).

On je objavio upozorenje zajedno sa naučnicima iz Amerike, Argentine, Portugala, Saudijske Arabije, Novog Zelanda, Finske, Južnoafričke Republike, Kanade i Izraela.

Svaki put kad postavite neku novu konstrukciju u more, prvo će je naseliti bakterije i drugi mikrobi koji se pretvaraju u mikropski biofilm, objašnjava Tamburi.

„Taj biofilm potom kolonizuju spore makroalge kao što su morske alge ili larve beskičmenjaka, poput prstenjaka, crva ili slični.

„Te zajednice potom rastu i šire se – zato su im potrebne čvrste površine da bi na njima živeli“, dodaje.

Zaliv ima veoma malo čvrste površine pod vodom.

Njegovo morsko dno uglavnom čine blato, mulj i pesak.

Čim ovi organizmi stignu do čvrste površine kao što su brodovi da se za njih zakače, oni to i urade, objašnjava Tamburi.

Zbog njegove centralne uloge u svetskim brodskim putevima, Ormuski moreuz je istovremeno mesto na koje brodovi donose ove bioobraštajuće organizme sa drugih mesta na svetu.

Ujedno je i mesto na........

© Danas