U srpskoj politici postoji uporan obrazac koji se ponavlja bez obzira na promene vlada i stranaka: kada god se otvori prostor za stvarne reforme, politički odgovor se vraća na teren patriotizma, identiteta i simbolike.

Tako se, umesto političkog takmičenja oko toga ko može da promeni državu, dobija takmičenje oko toga ko može da je bolje definiše.

U tom procesu nastaje paradoks: stalno se menjaju „patriotski blokovi“, ali se ne menja suština politike.

Ključni problemi države ostaju isti, i stalno odloženi: pravosuđe, korupcija, javna uprava, institucionalna slabost, nepredvidivost ekonomskog sistema. Svaki put kada dođu na dnevni red, oni bivaju gurnuti u drugi plan uz objašnjenje da „nije trenutak“.

Problem je što država ne stoji u mestu zato što nema ideja, nego zato što se politički sistem organizuje tako da ideje ne moraju da budu sprovedene. Dovoljno je da budu deklarisane.

U takvom okviru, status quo postaje stabilan model, a ne problem.

Lažni patriotizam kao štit

Lažni patriotizam kao štit

Zato se politika stalno vraća u ciklus „patriotskih blokova“. Jedan se potroši, drugi ga zameni, treći ga redefiniše, ali svi funkcionišu unutar iste logike: simboličke politike koja zamenjuje institucionalnu.

Ova logika se najjasnije vidi na pitanju Kosova.

Umesto da se političko........

© Danas