Zapad pobediti mora

Na današnji dan pre dve godine, Rusija je započela vojnu invaziju na Ukrajinu. Planirala je da osvoji Kijev za tri dana, a celu Ukrajinu za šest nedelja.

Kad ono, međutim. Dve godine kasnije, ruske snage su se povukle sa više od pola ukrajinske teritorije koju su na blickrig okupirali u februaru 2022, pa Rusija trenutno okupira tek oko 18 odsto Ukrajine (uključujući tu i Krim i Donbas, koje grubo pripaja još 2014). Ali o toj blamaži neće biti reči u srpskim navijačkim medijima.

Kao ni o tome da je Ukrajina uništila brojne ruske podmornice, avione, admiralske i druge ratne brodove, te preko 2.500 ruskih tenkova.

Prema konzervativnim procenama, stradalo je oko 120.000 ruskih vojnika.

I što je šest puta više ruskih žrtava nego u desetogodišnjem ratu Sovjeta sa Avganistanom.

Ili, tri puta više nego američkih žrtava u njihovom desetogodišnjem ratu u Vijetnamu. Jednostavno rečeno, u pitanju je klanica epskih razmera po merilima savremenog doba.

Rusija je svoju agresorsku odmazdu ili kaznenu ekspediciju protivu bivše „odmetnute“ kolonije Ukrajine zapravo pokrenula aneksijom Krima još u februaru 2014. godine.

I to zbog demokratske i proevropske revolucije („Euromajdana“), odnosno ukrajinske pobune protiv ruskog, koruptivnog i autokratskog uticaja u državi i društvu.

Famozni „kolektivni Zapad“ je gotovo zažmurio na tu stvar, pa i sada širom zatvorenih očiju gledamo šta se dogodilo zatim.

Niko nije mogao da poveruje da će Putin zaista da pokrene čitavu armiju na Kijev, nalik na Napoleona ili Hitlera.

Da će izbrisati čitave ukrajinske gradove sa lica zemlje, poubijati na desetine hiljada civila, žena i dece, srušiti branu na Dnjepru, i kopati bunkere oko Černobila. Ovaj brutalni osvajački rat tada je zapanjio ceo zapadni i dobronamerni svet.

Međutim, dve godine kasnije, on se povukao sa naslovnih stranica, dok se podrška Zapada Ukrajini smanjuje, relativizuje ili jenjava. Jer previše je Čemberlena, a premalo Čerčila, takoreći.

Za demokratiju

A zamislimo sledeće.

Da je Ukrajina pre dve godine položila oružje i „prihvatila svoju sudbinu“ kao večite ruske........

© Danas