Ne, nije pop-rok bend iz Sarajeva, već hip-hoper Zohran Kvame Mamdani iz NJujorka. Zacrvenela se Velika Jabuka, taj glavni grad Planete. Tridesetčetvorogodišnji demokratski socijalista i još musliman Mamdani „nije trebao“ da pobedi milijardere iz Njujorka na izborima za gradonačelnika, kad ono – međutim. Kao da je na izborima za gradonačelnika Beograda pobedio gej komunista romskog porekla. Kako je to moguće? Dežurni kolumnarijat je požurio da Zohranovu pobedu objasni pojednostavljenim analizama: moć društvenih mreža, viralni klipovi, energija mladih glasača, ili njegov etnički i verski identitet kao simbol multikulturnog Njujorka.

U dobu u kojem se političke kampanje mere brojem pregleda na TikToku i promućurno definisanim identitetskim narativima, Mamdani je bio savršen kandidat. Vidi ga – lepuškast i mlađi progresivac sa hipsterskom bradom, uz manjinsko poreklo i solidno prisustvo na društvenim mrežama. Međutim, insistiranje da su njega do pobede dovele isključivo onlajn platforme ili manjinskost ne samo što promašuje suštinu, već propušta ključnu političku lekciju koja glasi: Mamdanijeva pobeda je bila trijumf ideja nad marketingom. A to je golema lekcija i za našu opoziciju, i za naše studente.

Dakle, drug Zohran je pobedio zato što je ponudio ideje. Ili, još preciznije, zato što se drznuo da ponudi socijalističke ideje u gradu koji i te kako oseća društvenu nejednakost i koji je sve umorniji od kozmetičkih reformi. On nije pobedio zato što je bio najglasniji na TikToku (a bio je), niti zato što je slika i prilika progresivnih multikulturnih NJujorčana (što takođe jeste – musliman iz Ugande indijskog porekla).

Pobedio je zbog svojih jasno artikulisanih i politički koherentnih socijalističkih ideja u trenutku kada je Njujork bio spreman za takvu vrstu političke iskrenosti. Za razliku od mnogih demokratskih kandidata koji su upadljivi centristi, i koji se plaše da jasno formulišu ideološku kičmu svojih politika, Zohran je upravo to stavio u prvi plan. Nije govorio o nekoj apstraktnoj jednakosti i toleranciji, već o konkretnim redistributivnim zahtevima ili levičarskim merama: javno finansirano stanovanje, zamrzavanje kirija i smanjivanje moći privatnih........

© Danas