Hiljade i hiljade ljudi, satima i satima, strpljivo čekaju u redu ispred Hrama Svetog Save kako bi prišli izvesnom Pojasu Presvete Bogorodice. Kako naučno objasniti ovaj fenomen? Sociolozi od Emila Dirkema naovamo, objasnili su da sveti predmeti prvenstveno funkcionišu kao kristalizacije kolektivnog identiteta. Ono što grupa obožava, u krajnjoj liniji, jeste ona sama. A verska relikvija ovaj mehanizam čini vidljivim u neobično čistom obliku. „Svetinja“ je totem zaodenut u teologiju. Ritualno obožavanje totema potvrđuje kolektivnu pripadnost nekoj zajednici, a ukoliko totem poseduje i neke magijske moći – utoliko zgodnije i bolje. I nije to ništa neobično, niti specifično „srpsko“.

Tako je bilo (i ostalo) od pamtiveka – od podsaharskih lovaca-sakupljača i američkih „Indijanaca“, preko evropskog srednjeg veka, sve do dan-danas. Uzgred, slično važi i za čekanje u redu radi kupovine karata za pozorišne predstave, muzičke koncerte ili sportske utakmice – i ovo su događaji sa svojim totemima, ritualima i zajednicama.

Baš kao i protesti. I sad, svaki totem određuje ko pripada zajednici, ko stoji izvan nje, i (što je ključno) ko ima autoritet da posreduje između te dve strane. Ali, u rukama države ili crkve koja deluje kao politički akter, ova sociološka funkcija postaje veoma precizan politički instrument. Uostalom, zato su ovaj pojas na aerodromu dočekali i patrijarh i predsednik. Svesno ili ne, čovek koji osam sati stoji u redu da bi se poklonio tkanini od kamilje dlake zato ne iskazuje samo privatnu pobožnost, već stavlja svoje telo u službu demonstracije jedne političke zajednice.

Svaka „svetinja“ poseduje i nešto više od aure svetog ili verskog, a to je ekonomski profana i neretko cinična politička biografija. Da bismo razumeli šta relikvije „rade“ (ne u duhovnom, već društvenom smislu), potrebno je da pođemo od srednjovekovne ekonomije ili pijace, a ne od srednjovekovne crkve. Naime, trgovina relikvijama u srednjem veku bila je jedan od najunosnijih i najdrskijih komercijalnih poduhvata u ljudskoj istoriji.

Od 11. do 13. veka, Zapadna Evropa je postala preplavljena kostima svetaca, ekserima i opiljcima sa Časnog krsta, pa čak i bočicama Hristove krvi i litrama Bogorodičinog mleka – o čemu je sarkastično pisao još Erazmo („Hodočašće radi vere“, 1526), kao i drugi savremenici svesni........

© Danas