Kao i toliko puta u istoriji, sloboda se osvaja. A studenti i građani Srbije su najzad uzeli demokratiju u svoje ruke. I to je verovatno i najveće i najznačajnije nasleđe – studentskih plenuma.

Upravo zatajni i relativno misteriozni plenumi (in)direktno su vratili veru i nadu građana Srbije u samoorganizovanje, te poskidali mrenu i koprenu straha mnogima. I tako od prosvete i advokature do (ne)običnih komšija po zborovima građana. Kako to? Hajde da vidimo šta je sve bilo od prvih plenuma do ovog predizborja? Sve objektivne analize ukazuju da je, tokom blokada preko 60 fakulteta u Srbiji, studentski pokret posedovao izuzetni entuzijazam, solidarnost i veru u moć (direktne) demokratije. Od duhovitih banera, kreativnih akcija i sveprisutnih nalepnica, preko neverovatnih šetnji u formi asketskih hodočašća, sve do famoznih kiflica i vatrometa po dočecima po selima i gradovima, bilo je to izuzetno i transformativno iskustvo za studente, a zatim i čitavo građansko društvo naše Republike.

U toj početnoj fazi, centralna arena za donošenje odluka bio je plenum. Dakle, mesto gde su se kroz otvorenu diskusiju gradili kolektivni identitet, formulisali zahtevi, i donosile odluke sa visokim stepenom legitimiteta. I što je ovaj sociolog (sa kolegama) usput i pažljivo naučno istraživao. Do tada nemoćna omladina se povezala, pronašla svoj glas, a zatim i snagu i moć. Lokalni izbori (setimo se Kule?) su nam svedok. Režim koji mora onoliko da se napreže, angažuje toliko resursa, i posegne za tolikim stepenom manipulacije kako bi tesno pobedio i u sopstvenim uporištima nije sistem koji deluje iz pozicije snage. Iako opterećen relativnom neefikasnošću i dugotrajnim raspravama, plenum je bio autentični izraz težnje za participativnim i transparentnim delovanjem. Slika i prilika demokratije, prosto rečeno.

Međutim, period nakon 15. marta 2025, tog verovatno najvećeg protesta u istoriji Srbije, označio je ključnu prekretnicu. Ovaj protest predstavljao je vrhunac prvobitne strategije pokreta, a to je masovna mobilizacija zasnovana na širokom, nadstranačkom gnevu protiv sistemske korupcije, nemara i javašluka. Ali, nemogućnost da se energija protesta pretoči u konkretan politički ishod primorala je pokret na preispitivanje i stratešku reorijentaciju. I onda, u maju mesecu, prvobitni studentski zahtevi preformulisani su u eksplicitno politički zahtev za raspisivanjem vanrednih izbora. Ovaj........

© Danas