O reputaciji posle tabloidne hajke |
Dogodilo se i to – bio sam predmet odvratne tabloidne hajke, odnosno orkestrirane kampanje obmane i laži. Pre toga i tročasovnog maltretiranja na graničnom prelazu. A nije mi poznato kako je dildo iz mog gepeka stigao do usta propagandista režima. Cilj je, naravno, bio u moralističkom ocrnjivanju, difamaciji, odnosno čistoj povredi ugleda i časti, kao i privatnosti.
Poenta beše da se javno posramim, autocenzurišem, da preispitujem sebe i život, kao i da se udari na moju porodicu – sve standardne bezbednjačke alatke. A porodica, prijatelji i kolege su sasvim dobro, hvala na pitanju. Cela ova neprijatna budalaština nas je samo dodatno približila i, zapravo, zakikotala. („Tu će tvrđavicu malo teže srušiti“, rečima stoičkog filozofa Đorđa Balaševića.) Poruke podrške pljuštale su kao monsun. I nakon tog unapred planiranog i krajnje detaljnog pretresa sa sve skidanjem gaća i oduzimanjem telefona, nikakvu prijavu ili kaznu nisam dobio – jer nikakvo nepočinstvo nisam ni počinio. A raspitivalo se veoma o mojim predavanjima u Hrvatskoj, o mojim knjigama (zbirka kolumni „Univerzitet u pobuni“), nalepnicama crvene šake, te vizit-kartama „stranaca“ iz mog novčanika i slično. Jedino što su mi napakovali i spinovali na kraju, ili moj jedini greh, bio je navodno uzbudljiv seksualni život. Policajac se posle šapatom izvinio, i pružio mi ruku uz reči „Šta da vam kažem? Vi najbolje znate kakva je situacija u državi. A sramota je što ja to govorim u ovoj uniformi“. Koga onda treba da je stid?
U celoj halabuci, radilo se o rušenju moje reputacije. Kao profesora, kolumniste, pa i Homo sapijensa. Ali, šta je zapravo ta – reputacija? „Čast i ugled“, pravničkim rečnikom? Pa, hajde da razmislimo o sledećem. Šta bismo radije izabrali? Da budemo najinteligentnija osoba na svetu, ali da nas smatraju najglupljom? Ili najgluplja osoba na svetu, ali da nas smatraju najinteligentnijom? Mnogi bi izabrali prvo, ali mnogi ovo drugo.
Dakle, šta nam je, kao osobama, važnije – eksterno ili interno priznanje, takoreći? Švajcarski publicista i preduzetnik Rolf Dobeli („Umetnost dobrog života“, 2017) to ilustruje sa par anegdota. Kada je Bob Dilan dobio Nobelovu nagradu za književnost 2016. godine, nije se oglašavao nedeljama. Nije bilo saopštenja, intervjua, nije čak ni odgovarao na pozive Švedske akademije. Kritike su pljuštale sa svih strana – kako neko može biti toliko nezahvalan? Ravnodušan? Arogantan možda? Kada je Dilan u medijima najzad........