Draga čitateljko, osećaš li se bezbedno? Sigurno? U svom svetu i životu? I zašto ne? Naime, čuveni sociolog Entoni Gidens skovao je zanimljiv koncept, „ontološka sigurnost“, i koji je u mnogome ključan za funkcionisanje modernog društva. Ontološka sigurnost ili bezbednost („ontological security“) odnosi se na naš osećaj sigurnosti u svetu, a znači i osećaj osnovnog poverenja prema drugim ljudima. Sticanje ovog poverenja postaje neophodno da bi osoba održala osećaj psihičkog blagostanja i da bi izbegla egzistencijalnu anksioznost. Pojednostavljeno rečeno, ontološka sigurnost predstavlja sigurnost bića, osećaj uverenja i poverenja u to da je svet onakav kakav izgleda i zato je poverenje neka vrsta emocionalne „vakcinacije“ protivu egzistencijalnih anksioznosti, zebnji, zloslutnosti, teskoba i jeza. I deo je zaštite od budućih pretnji i opasnosti koje omogućavaju individui da održi nadu i hrabrost pred raznim izazovima.

I sad, u našoj Republici, ova (ontološka) sigurnost je na udaru. Pad nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu samo je ogolio tu činjenicu, i zato je pogodio toliki broj ljudi. Prenesite predsedniku i njegovima: iz tih razloga, a ne zbog nekakve „obojene revolucije“ ili političke (zlo)upotrebe ove tragedije, imamo toliki narod na ulici i u pobuni. U Novom Sadu sa okolinom, svako poznaje nekoga (ili sebe) ko je bio ispod te nadstrešnice u danima oko zloglasnog Prvog novembra. Ali, i cela Srbija poznaje neku svoju „nadstrešnicu“, odnosno nebezbednu i potencijalno smrtonosnu konstrukciju – da li zbog dugotrajne zapuštenosti, da li zbog naprednjačke rekonstrukcije. Banalni izlazak na ulicu, te pljuga i zaklon od kiše postali su rizik i opasnost. Rečenica „Svi smo mi pod nadstrešnicom“ predstavlja najprecizniji iskaz o ontološkoj (ne)sigurnosti građana Republike Srbije. A toliko zgodni pozivi na „mir i stabilnost“ raskrinkani su kao krajnje šuplja priča. Sama suština osećanja sigurnosti bivstvovanja ili bezbednosti bića – njihova ontologija – srušena je u paramparčiće. Najteže pogođenima, poput Dijane Hrke (pa i Milomira Jaćimovića) tada preostaje jedino štrajk glađu kao (samo)ubistvo bića iz protesta.

Jer, pojam ontološka sigurnost........

© Danas