U Rektoratu u Novom Sadu nedavno se odvijala borba za moć, prevlast, autonomiju ili pak dušu Univerziteta. Rektora nije smenilo, uprkos odlukama svih fakulteta da mu vide leđa, ali je zato u akademskom napredovanju zaustavljena ugledna profesorka i komunikološkinja dr Jelena Kleut. Ugrožena je njena akademska karijera, pa i sama egzistencija. Naime, jedna od nas bi ubrzo mogla dobiti otkaz. Mahom „uzdržano“ odbijanje članova Senata da Kleut izaberu u zvanje redovne profesorke može se tumačiti jedino kao politički revanšizam, disciplinovanje hrabrih, te istraga neposlušnih. Jer, Kleut je i među najglasnijim članovima akademske zajednice kada je reč o podršci studentskim zahtevima, protestima i blokadama. Na delu je osveta podobnih rektora i dekana protiv profesora koji su stali glasno protiv autoritarne vlasti i podržali borbu studenata protiv korupcije, kako ispravno ističe Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti (MASA). Jelena Kleut je zato i simbol i poruka, a ne samo osoba od krvi, mesa i doktorata.

Ali, krenimo redom. Vanrednoj profesorki Kleut 20. novembra nije izglasan izbor u zvanje redovne profesorke na Senatu Univerziteta u Novom Sadu. Uprkos tome što je njen izveštaj (referat) za izbor dobio pozitivno mišljenje i Izbornog veća Filozofskog fakulteta i Stručnog veća za društveno-humanističke nauke Univerziteta. Zašto? Zato što je nekoliko instruiranih SNStudenata uputilo besmislenu žalbu na taj referat. Od Kleut je zahtevan nekakav bizarni uslov (otprilike: „Fali ti jedan papir“) koji nikada i nikome nije tražen (pa ni ostalim kolegama na toj istoj sednici Senata!). Uz to, žalba „studenata“ stigla je nakon zakonskog roka i mimo svih procedura. Međutim, bila je sasvim dovoljna da zamuti vodu i da ulije nepoverenje. Senat je ovu skaradnu žalbu ipak razmotrio, pa se 12 dekana uzdržalo tim izbornim povodom. Što je bilo dovoljno da njen izbor u zvanje ne prođe poslednju stepenicu i dovede u pitanje njen dalji angažman na Filozofskom fakultetu. Na Senatu je najglasniji dekan protivu izbora Kleut bio dekan za fiskulturu, famozni Patrik Drid.

I sad, ukoliko ljubazna čitateljka do sada nije zaspala zbog narečenih akademskih cepidlačenja, sitna i kvarna logika........

© Danas