Šta sociologija ima da kaže o Džefriju Epstinu i njegovom kružoku moćnika iz sveta politike, privrede, nauke i popularne kulture? Pre tačno 70 godina, američki sociolog Rajt Mils objavio je kultno delo „Elita vlasti“ ili „Elita moći“ („The Power Elite“, 1956) u kojem analizira upravo ponašanje i veze između političkih, vojnih i ekonomskih elita uz podršku inteligencije i kulturnjaka. U pitanju je bila naučna optužnica protivu korporativnih gazdi, državnih funkcionera i njihovih akademskih apologeta. Razotkrio je i činjenicu da pripadnici „elite moći“ nisu (bili) nikakvi geniji, niti naročito talentovani ljudi, već krajnje nekompetentne osobe. Upuštale su se u neodgovorno i nemoralno ponašanje sa katastrofalnim posledicama po obične i nemoćne ljude.

Uz to, oni koji su u ime naroda činili zločine najčešće su prolazili nekažnjeno – bogatiji i slavniji nego pre. Za razliku od javnosti, Milsa skandali nisu zanimali kao moralni pad pojedinaca. NJega je zanimalo kako moć funkcioniše kao društvena struktura, i kako se elite reprodukuju, a da pritom ostaju uglavnom zaštićene od odgovornosti. Njegova analiza nije izgubila na značaju dok se danas suočavamo sa sve degenerisanijom moći elita (na) vlasti.

Dakle, na prvi pogled zaveraški, Mils je tvrdio da modernim demokratijama upravlja relativno mala i gusto umrežena grupa političkih lidera, korporativnih direktora, vojnih struktura, i kulturnih arbitara. Elita moći je posebna društvena formacija, sačinjena od pojedinaca koji se bez teškoća kreću između upravnih odbora u kompanijama, državnih institucija, vojno-bezbednosnih struktura, ali i u okvirima nauke i kulture. Međutim, oni ne moraju da kuju zavere u zadimljenim i mračnim sobama, naprotiv. NJihova moć proističe iz zajedničkih biografija, članstva u istim društvenim klubovima, raznih institucionalnih preklapanja – i svesti o zajedničkim interesima. Drugim rečima, kreću se u istim društvenim krugovima od Harvarda i Stanforda do mračnih karipskih ostrva i nazad. Mils je još davno uočio da ova elita moći funkcioniše unutar moralnog univerzuma koji je odvojen od onog u kojem žive obični građani. Pravila, jednostavno, nisu ista za one na vrhu društva.

I sad, trgovac ljudima (decom i devojkama) i pedofil Džefri Epstin nije bio klasičan tajkun, javni intelektualac ili izabrani političar, već posrednik, odnosno trgovac........

© Danas