Sve nacije imaju svoje mitove. Posebno mitove o samima sebi – svom postanku, opstanku i, uopšte, narodnom karakteru. Međutim, nije svejedno šta je tačno sadržaj tog mita: diznifikovani Mač u kamenu Kralja Artura – ili pak Knez Lazar, kosovski zavet i „nebeska Srbija“. Nakon sloma ideologije jugoslovenskog socijalizma, bilo je potrebno popuniti jedan prazan mitski prostor i sociopolitički vakuum. Od kraja osamdesetih i početka devedesetih, javlja se potreba da se lik nacije kao imaginarne zajednice što pre rekonstruiše i učvrsti na novim osnovama. Mit o naciji je ponudio nove odgovore na pitanje – Šta smo mi? Ko smo mi? Kuda (želimo da) idemo? A istorija nam je svedok, odosmo u ratove pod takvim pogonskim gorivom.

U ovim fabulama je reč o naciji kao davno izgubljenom i opet pronađenom srećnom jedinstvu etnosa, krvi, države, teritorije, vere, kulture i jezika. U pitanju je srpski etnonacionalistički mit koji, u verziji 2.0, podgreva i Srpska napredna stranka. Etnonacionalizam devedesetih je ideologija, priča o dobrom i lošem, o Nama i NJima, i ona je umnogome mitološka. Ali i 2025. miluje ganglije naših SNSugrađana.

Ako je istorija priča koju narodi pričaju samima sebi, onda je srpska istorija u velikoj meri epska fantastika. A taj mit ima nekoliko prepoznatljivih motiva: večitu ugroženost, večito stradanje i, nimalo slučajno, večitu izuzetnost, te duhovnu obnovu i materijalni napredak. Srbi su narod koji je od pamtiveka okružen neprijateljima i oduvek bio žrtva tuđe zavere, sile i izdaje. Ali i narod nebeski, najhrabriji, najplemenitiji, najmudriji i najbolji. Na jednoj strani, patnja. Na drugoj, grandiozno samoprecenjivanje. Ivan Čolović („Politika simbola“, 2000) je taj mit ogolio na sledeći i fantastičan način, a neka čitateljka oprosti na podužem citatu:

„Srpski narod je najstariji narod na svetu, od njega su postali svi drugi narodi, kao što su od srpskog jezika potekli svi drugi jezici. Ali on je istovremeno i najmlađi i najsvežiji narod, on nudi klicu opštečovečanskog ili bar evropskog preporoda. Srpski narod odvajkada živi na srpskoj zemlji. Ona je njegovo telo. Drina je srpska kičma, a bosanske i srpske planine s jedne i druge strane Drine su srpska........

© Danas