Dok je predsednik naše Republike u Kini, a naprednjaci sa divljenjem mlate po Kineskom zidu i Muzeju Komunističke partije, postavlja se sledeće pitanje. Šta su nama Kinezi i Narodna republika Kina? „Budućnost u koju verujemo“ dok se Evropa šatro raspada, a mi navijamo za to?

Jeftine „kineske prodavnice“ sa robom sumnjivog kvaliteta, ali i prodavcima sa zavidnim poznavanjem srpskog jezika? Ili pak industrijska velesila u koju mnogi naši sugrađani odlaze na rad i život, baš kao što i Kinezi dolaze ovamo da rudare, asfaltiraju i prave nadstrešnice preko korumpiranih srbijanskih podizvođača? Za zapadnu imaginaciju, Kina je stolećima služila jedino kao klasični i paradigmatični „Drugi“, posebno u situacijama kada je Zapad nastojao da (re)definiše samoga sebe. Realno zapuštena Evropa srednjeg veka nekada se divila kineskoj svili i porcelanu, a danas kineskom robotu i samovozećem autu.

U tom smislu, zapadni pogled na Kinu kroz medije i istoriju misli o društvu, zapravo ne otkriva priču o Kini, već o nama samima. O slici našeg sopstvenog, a ne nekog (do nedavno) dalekog, istočnog sveta.

Naime, identitet se ne stvara samo u odnosu na ono sa čim se povezujemo, nego i u poređenju sa drugim „dalekim“ grupama. Prilikom tog procesa, sebe najčešće shvatamo kao da pripadamo superiornijoj grupi i poredimo se sa negativno vrednovanim grupama. Na primer, evropski identitet je u mnogome građen i kontrastiranjem „Afrikancima“ kao prototipskim primerom necivilizovanih, divljačkih, lenjih, nasilnih i seksualno promiskuitetnih naroda.

Ovo su bile antiteze poretku, razumu, moralnim standardima, disciplini, samokontroli i seksualnoj uzdržanosti, a koje su Evropljani (ne)vešto i krajnje rasistički pripisivali samima sebi. I zato je „Drugi“ veoma značajan entitet ili figura u ljudskoj istoriji. Stvaranje Drugog (alteritet ili odrugačenje) je važan proces u formiranju identiteta, ali i važna reakcija na pretnje. Pod „Drugim“ ili „Drugima“ obično se misli na grupe koje nemaju moć u nekom društvu, koje su drugačije od većine, kao i na razne „strance“ u našem društvu. Nešto detaljnije opisano, stvaranje Drugog može da se odvija preko nekoliko strategija.

Prvo, homogenizacija, kao svođenje individualnih karakteristika na stereotipni opis, čime se pripadnici neke grupe predstavljaju kao da su isti, brisanjem individualnih razlika („Svi Kinezi su isti“, „Svi Kinezi liče jedni na druge“). U........

© Danas