Kako ono beše – zavadi, pa vladaj? Upravo to se dešava sa prepucavanjima između (sledbenika) proevropske opozicije i Studentske liste pred predstojeće i odsudne izbore.

Iako mahom na internetima, ovo onlajn sporečkanje se zatim preliva u propagandne, ali i profesionalne medije. I mnogi se razvrstavaju na barikade i ukopavaju u rovove, dok vlast zadovoljno trlja ruke. A mi? Cepamo stidne dlake o tome ko je vaistinu za Evropu, a ko nije. Skrinšotujemo ko je i šta nakaradno objavljivao na Tviteru. Ko je više prebegao, preletao i izdao našu stvar na nekim izborima u političkoj praistoriji. I ko sluša pank, a ko igra kolo. Aman više, dosadilo je i bogu i narodu. Svaki dan donosi novu turu optužbi, pasivne agresije i uvredljivih komentara, često između ljudi koji (makar deklarativno) dele isti krajnji cilj, a to je kraj vladavine Srpske napredne stranke. I samo se prisetimo 24. septembra 2000, pre tačno 26 godina. Niko nije bio siguran da Milošević gubi izbore, i imao je vojsku, pandure i medije čvrsto uz sebe. Znalo se da krade, ucenjuje, hapsi, ubija, te da je spreman na sve. Pa je ipak svrgnut zbog naše želje, otpora i dobre organizacije, umesto dežurnih smatranja i jalovih prognoziranja. Šta nama fali?

Kognitivni psiholog i nobelovac Danijel Kaneman je još 1998. godine opisao fenomen koji je nazvao „iluzijom fokusiranja“. Naime, kada svoju pažnju usmerimo na jedan detalj, taj detalj nam u tom trenutku izgleda mnogo važniji nego što on zaista jeste. Kanemanova čuvena formulacija glasi: „Ništa u životu nije toliko važno koliko nam se čini dok o tome razmišljamo“. Zamislimo npr. da je zima u Beogradu. Svuda je grozni, prljavi sneg, i mi stružemo led sa šoferšajbne dok nam ledena voda ulazi u cipele. Trzajem otvaramo smrznuta vrata automobila i razmišljamo – zar ne bismo bili srećniji da živimo u, recimo, Rovinju? Pa ipak, istraživanja pokazuju da ljudi koji žive na moru nisu naročito zadovoljniji od nas smrznutih na kopnu. I ako se zaista preselimo na more zbog klime, na nju vremenom prestanemo da obraćamo pažnju. Isto važi i za novac: ljudi redovno procenjuju da bi veća plata drastično popravila kvalitet njihovog života. Ali, čim tu platu dobiju, pažnja im se seli na nove brige, a osećaj sreće se vraća na prethodni nivo. Dok razmišljamo da kupimo novi automobil (ili novi kauč i slično), provodimo dane upoređujući modele, boje i opremu, ubeđeni da će taj........

© Danas