Nakon relativno gorkog i „moralno pobedničkog“ iskustva tokom lokalnih izbora u Mionici, Sečnju i Negotinu, postavlja se pitanje – čemu uopšte izbori? Zašto se režim uopšte trudi da organizuje izbore, ako usput moraju i neopevani pritisci i ucene, dupli spiskovi, „bugarski“ vozovi, kupovine glasova, te golo nasilje od strane raznih maskiranih kapuljaša i batinaša?

Jednostavan odgovor glasi: geografija, odnosno okruženje. Srbija je u Evropi a ne u npr. podsaharskoj Africi. I, što je još važnije, sa demokratskom Evropom je u nekim političkim i ekonomskim šemama. Pa navodno, ne može baš jednostrano da ukine izbore kao izmišljotinu mrskog Zapada i još mrskijeg prosvetiteljstva. Međutim, da li zaista ne može? Prvo, Evropa ima svojih i većih briga, a neretko deluje i da joj se baš fućka. Drugo, Srbija (SR Jugoslavija) je već jednom i ne tako davno bila izolovana od Evrope, sveta i razuma, pod oštrim embargom i van Ujedinjenih nacija. Treće, da li zaista održavamo izbore? U ekosistemu bez slobodnih medija i sa glasovima koji se kupuju i prodaju poput deviza devedesetih, da li se izbori u npr. Kosjeriću ili Mionici zaista mogu nazvati izborima? Ili pak simulacijom, odnosno i tragedijom i farsom u isti mah?

Jer, pazimo sad: nezavisni posmatrači su oterani nasiljem, ili su im izbušene gume na automobilima. Obaraju se i stabla drveća da posmatrači ne stignu do izbornog mesta. Lokalni „izborni štabovi“ SNS-a služe kao grupe za organizovani pritisak na ama baš svakog sa JMBG-om. Glasaju i uvezeni i mrtvi, sa nulom ili trafo-stanicom kao adresom prebivališta. Zaokružuje se umesto starih i nemoćnih, ili u ime čitavih porodica. Zaposleni „u državi“ moraju da slikaju svoje glasačke listiće i još nabave nekoliko usput. A ukoliko to sve nije dovoljno, imamo srpsku verziju ruskih „tituški“ kojima tepamo „ćaciji“. Dakle, kriminalce i huligane u sportskoj odeći koji nasiljem izvršavaju naređenja režima, i na izborni dan se šetaju i pritiskaju „po lokalu“ ako nekome do sada nije jasno kako ima da glasa. Tehničku podršku će već obezbediti nenarodna milicija. Kraduckanje i radikalština su postali sistem. Drugim rečima, možda jesmo u Evropi, ali........

© Danas