Grlić i Tomić, 20 godina filma „Karaula“: Ne stojimo na ivici – visimo nad ambisom

Rajko Grlić svoj film „Karaula“ pamti kao „film povratka“ – i ličnog i profesionalnog. Dvadeset godina nakon premijere, ovo kultno ostvarenje i dalje živi među publikom širom regiona, uprkos vremenu u kojem su, kako kaže, „povampireni nacionalizmi“ ponovo na sceni.

„To je film koji u „bilježnici mog života“ nosi oznaku „povratak u rodne krajeve“. I to bukvalno. Pamtim ga kao film povratka, kao film koji smo radili s užitkom i s kojim smo se dobro osjećali gdje god bismo s njim došli“, kaže za Danas Rajko Grlić.

„Karaula“ je ostala upamćena i kao prvi film snimljen posle raspada Jugoslavije na kojem su radile udružene ekipe iz Srbije, Hrvatske, Makedonije, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Snimljena po romanu Ante Tomića Ništa nas ne smije iznenaditi, prati događaje iz 1987. godine u karauli na jugoslovensko-albanskoj granici. Uloge tumače Toni Gojanović, Sergej Trifunović, Emir Hadžihafizbegović, Verica Nedevska, Bogdan Diklić i Miodrag Fišeković.

Grlić se posebno seća atmosfere sa snimanja:

„Bila je to velika ekipa od gotovo sto pedeset ljudi. Kako je to bila koprodukcija, imao sam mogućnost da biram najbolje iz svake od novonastalih država – od glumaca do električara i scenaca. Svi su se veselili da se ponovo vide i da ponovo mogu raditi zajedno. A uz to, Makedonija je bila fantastičan domaćin. Snimali smo visoko u brdima iznad Ohrida i seljaci iz okolnih sela dolazili bi, sjeli na brdo nasuprot našem setu i satima gledali kako radimo. I svako malo bi neko od njih, u nekoj divnoj glinenoj posudi, po nekom klincu poslao režiseru nešto fino „da ne umre od gladi“.“

Govoreći o prijemu filma 2006. godine, Grlić kaže da je publika „popravila“ kritiku:

„Od Skoplja, gde smo počeli premijernu turneju, preko Beograda i prepunog Sava centra, pa Sarajeva i Zetre, gde kažu da je na premijeri bilo sedam hiljada ljudi i gde mi je pokojni Halid Bešlić, samo za mene, na sceni, gotovo na uho, otpevao „Samo jednom se ljubi“. Zatim su se redali Zagreb, Ljubljana, Split, Rijeka… Već smo na tim premijerama sakupili mnogo gledalaca, a onda je film nastavio da ide dugo i dobro. Čak nas ni divlja izdanja DVD-a nisu uništila. Pamtim da su na dan premijere u Beogradu, u Knez Mihailovoj, bila dva ulična štanda na kojima se prodavao piratski DVD filma. Kritika, to joj je uloga, na početku je bila znatno suzdržanija od publike, ali kasnije je, verovatno zbog te iste publike, „popravila utisak“.“

Na pitanje da li je publici bilo važno to što je film okupio autore iz svih bivših republika, Grlić odgovara:

„Mislim da publiku nije preterano uzbuđivalo to što smo mi bili „iz svakog džepa poneko“. To nije bio glavni razlog dolaska u bioskope. A to što su u filmu učestvovale gotovo sve novonastale države, osim Crne Gore – zbog čega su mi kasnije zamerili – desilo se više iz nužde nego iz neke velike političke namere. Film nije bio jeftin i valjalo je ići okolo i moliti i kumiti za sredstva. Tek smo na kraju te „prosjačke turneje“ shvatili da će to biti prvi poratni projekat na kome će se okupiti gotovo svi „zaraćeni“. Uz njih, u filmu su na kraju učestvovali i Mađari, Englezi i Austrijanci.“

O etiketama koje su pratile film, poput „jugonostalgičan“, Grlić kaže:

„Jugonostalgičan“ se danas u ovim našim mini-državama koristi kao teška psovka – kao oznaka za nešto nakaradno, nedolično, sramno. Ja ne vidim zašto ne bih bio sentimentalan prema vremenu i ljudima s kojima sam rastao i proveo dobar deo života.

Kao papagaj ponavljam da nisam sentimentalan prema državnom uređenju – ni onome tada ni ovome sada. S oba sam imao problema. Nacionalisti panično žele da poistovete zemlju i njeno državno uređenje: ako voliš zemlju, moraš voleti i njen režim. Ako ne voliš režim – ne voliš, čak mrziš.

Ne mislim da je „Karaula“ baš jugonostalgična, ali ako nekome zvuči nostalgično to što se radnja dešava u vreme te države – tu mu ne mogu pomoći.“

Šta misli o tome što su mnogi izmene u odnosu na Tomićev roman videli kao metaforu – posebno u tome što u filmu poručniku Safetu Pašiću Bosancu život uništava vojnik iz Beograda Ljuba, Grlić odgovara:

„Kažu da je lepota u oku posmatrača. Tako je i metafora u filmu u glavi onoga ko ga gleda. To što je poručnik Bosanac desilo se slučajno. U Antinoj knjizi on je Mađar. Proveo sam pola godine tražeći mladog mađarskog glumca iz Vojvodine i nisam ga našao. Emir mi se učinio daleko najbliži tom liku. Bilo bi glupo terati ga da bude Mađar i oduzeti mu ono što donosi svojim poreklom. Tako smo Mađara prekomponovali u Bosanca. Dakle, mnogo više nužde nego želje za metaforom.“

Budući da je „Karaula“ njegov prvi film nakon emigracije u Ameriku, nameće se i pitanje da li mu je pomogla da razjasni iz koje je zemlje otišao 1991. godine. Grlić odgovara:

„Sa Sergejem sam imao nesporazume, ali to je deo njegovog paketa“

Rad sa glumcima opisuje kao luksuz:

„Mesec dana pre snimanja imali smo dvonedeljne probe na Ohridu – luksuz i tada i danas. Ante je bio s nama. Kroz igru i improvizaciju prošli smo kroz film, pa smo svi znali ton.

Posle toga smo Ante i ja za nekoliko dana završili jedanaestu verziju scenarija, potpuno prilagođenu glumcima. Snimanje je išlo izuzetno glatko. Guštao sam sa sjajnim glumcima. Jedino sam sa Sergejem imao „nesporazume“, ali to je deo njegovog paketa. Naučio sam da tu pomaže samo strpljenje.“

Na pitanje kako bi publika danas reagovala na „Karaulu“, u vremenu novih tenzija, Grlić kaže:

„Povampireni nacionalisti ne gledaju naše filmove – oni im se gade. Za njih su to „zavere“. Isti su svuda. Ali „normalni ljudi“, što je pomalo neverovatno, i dalje gledaju „Karaulu“. Evo jedan primer: Sjedimo u konobi na Cresu. Gazda dovodi konobara i pita ga koliko puta je gledao film. On kaže – 26 puta. „Zašto?“ „Izlizao se disk.

Čim sam došao u Zagreb poslao sam mu dva diska. Da mu se nađe.“

Za kraj, u duhu same „Karaule“, Grlić daje i odgovor na pitanje vremena u kojem živimo:

„Sada, kada više ne stojimo na ivici nego visimo nad ambisom, potrebna nam je – komedija. I to žestoka. Ante i ja upravo pripremamo jednu takvu i ako, što bi mi bezbožnici rekli, „Bog pomogne“, dogodine ćemo je snimati. Držite palčeve, kucajte o drvo.“

Ante Tomić: Bez zle namere, samo ljudi u lošem vremenu

Ante Tomić, prema čijem romanu je nastala „Karaula“, kaže za Danas da nije prisustvovao snimanju, ali da film ima posebno mesto u njegovom životu.

„Ja sam baš ponosan na taj film. Bio je to baš dobar trenutak i Karaula je bila prva suradnja ljudi iz pet jugoslavenskih republika nakon raspada Jugoslavije. Zaista veliki filmski projekt na kojem su se ujedinili talenti iz svih krajeva – najbolje što smo mogli dobiti iz Hrvatske, iz Srbije, iz Bosne, iz Makedonije je učestvovalo na tom filmu.“

Dodaje da nije bio na setu jer je znao kako Grlić radi:

„Njemu ne treba scenarist na snimanju jer sve unaprijed zna šta će biti. Mene on ne treba, ja sam se samo pojavio na početku kad je bila konferencija za novinare i onda sam otišao kući.“

Na tumačenja da je odnos likova politički kodiran, Tomić kaže:

„U romanu je poručnik bio Mađar, ali mislim da je Ademir Kenović, koji je producent filma, želeo da ga igra Bosanac. Kada je tekst počeo da govori Emir Hadžihafizbegović, koji je sjajan glumac, bilo je očito da je on odličan za tu ulogu.“

Dodaje da su ga nacionalistička čitanja filma duboko pogađala:

„Svaki pokušaj plasiranja takve teze, da je to nekakva antisrpska priča, me je zapravo duboko vređala jer zapravo ništa slično nisam imao na pameti. To je unižavanje i nerazumijevanje same umjetnosti.“

Za njega, „Karaula“ nema negativce:

„To su dobri ljudi koji su se zatekli u lošem vremenu i situaciji i postupili su kako su postupili, na šta su svakako uticale društveno-političke okolnosti u kojima su bili.“

Govoreći o recepciji filma, Tomić ističe:

„Ljudi u Srbiji su prepoznali taj film i jako im se dopao, a i ovde je s godinama stekao kultni status. Ali zapravo moje potpuno zaprepaštenje je bilo kad bih došao u Beograd i kad bih u nekom društvu rekao da sam napisao Karaulu. Kad tako nešto kažeš, a vidiš koliko je to nekoga jako iznenadilo i ozarilo, to za vas bude prekrasno otkriće.“

Tomić konstatuje da se okolnosti menjaju:

„To je stvarno bilo vrijeme detanta i otopljavanja odnosa. Ali ja ne mislim da je taj trenutak prošao. Vidim da su ljudi i danas željni takvih priča. Publika nema problem sa tim da gleda filmove u kojima se pojavljuju Srbi, Hrvati i to je dobra vijest.

Ipak, film kao što je Karaula danas se teško može dogoditi. Ne zbog naroda, nego zbog politike.“

„Atmosfera u kojoj od države možeš dobiti puno novaca za skup film kakav je bio „Karaula“ više ne postoji i mislim da se baš zbog toga Karaula sada ne bi mogla desiti.“

Tomić upozorava da zbog režima u Srbiji danas ne snimaju neki od najvećih autora.

„Nadzor srpskog režima nad kinematografijom mene dosta podsjeća na one strašne godine devedesetih kada je Tuđmanov režim čvrsto nadzirao kinematografiju“

Kad autobus krene – kreće i „Karaula“

Odlomak iz knjige Rajka Grlića „Neispričane priče“ možda najbolje svedoči o sudbini filma „Karaula“: „Puhački orkestar Šibenska narodna glazba, utemeljen 1848, jedan od najboljih u Hrvatskoj, tokom 170 godina postojanja imao je više od 12.500 nastupa. Toni Gojanović, glumac rođen u Šibeniku, debitovao je 2006. glavnom ulogom u filmu „Karaula“. Šibenik, 2018. Povodom početka emitiranja HBO-ove serije „Uspjeh“, novinarka Jordanka Grubač za Slobodnu Dalmaciju radi portret Tonija Gojanovića koji u seriji nosi jednu od glavnih uloga. „… Ako ‘Karaulu’ (još) netko nije gledao, predlažem da stupi u kontakt sa Šibenskom narodnom glazbom. Kad šibenski glazbari kreću na turneju, vođa puta kod ‘autobusera’ prvo pita imaju li oni u busu televizor. Drugo je pitanje imaju li DVD s filmom ‘Karaula’. Ako imaju TV, a nemaju DVD, nije problem. Glazba ima svoj primjerak.

Kažu – izlizan, al’ radi.

Kad autobus krene – kreće i ‘Karaula’. Orkestar sve replike zna napamet. Nije vam nužno slušati likove, može se slobodno utišati ton. Iz autobusa zvone dijalozi, uključujući uzdahe i druge zvučne efekte. Svi sve znaju napamet. Sve uloge, sve situacije i sve šumove…“

Karaula: Kada laž preraste u rat

Radnja: Radnja filma se odvija 1987. godine u karauli, na jugoslovensko-albanskoj granici. Svakodnevni vojnički život narušen je neobičnim okolnostima. Frustrirani i uvek pijan poručnik Safet Pašić oseća čudan bol u preponama. U pomoć zove jedinog lekara među vojnicima Sinišu Siriščevića koji u potpunoj diskreciji utvrđuje da se radi o polnoj bolesti — sifilisu. Ne želeći da njegova supruga sazna šta se dogodilo i tražeći razlog da ne ode kući, Pašić objavljuje vanredno stanje, tvrdeći da se albanska vojska grupiše pred karaulom. Lakrdija se pretvara u ratnu psihozu: vojnici kopaju rovove, Pašić je iz dana u dan sve nervozniji, Siniša se upušta u opasnu ljubavnu avanturu sa poručnikovom ženom, a njegov najbolji prijatelj Ljuba Paunović bezuslovno odlučuje da napusti vojsku. Situacija polako izmiče kontroli. Ljuba traži od poručnika da mu dozvoli da ide peške na Dedinje, da se pokloni Titovom besmrtnom delu. Poručnik mu dozvoljava i šalje Paunovića u kasarnu, kod pukovnika Radeta Orhideje. Pre susreta sa novinarima Ljuba govori pukovniku da ga je poručnik Pašić naterao da ide na Titov grob. Pukovnik zove preko telefona poručnika te mu saopštava da neće dobiti prekomandu koju je od njega tražio.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari Odustani od odgovora

document.addEventListener("DOMContentLiteSpeedLoaded",function(){document.body.addEventListener("click",function(event){if(event.target.matches(".comment-reply-link, #cancel-comment-reply-link")){turnstile.reset(".comment-form .cf-turnstile")}})})

Politika • 21.03.2026. 18:17 Završen miting SNS-a u Beogradskoj areni: Vučić najavio pobedu, obratio se i Ivica Dačić

Završen miting SNS-a u Beogradskoj areni: Vučić najavio pobedu, obratio se i Ivica Dačić

Politika • 22.03.2026. 13:27 Srbija ima novu političku stranku, vodi je poznata ličnost

Srbija ima novu političku stranku, vodi je poznata ličnost

Politika • 21.03.2026. 10:33 U Beogradu juče bio ruski ministar zbog kojeg je Ursula fon der Lajen otkazala susret sa premijerom Srbije

U Beogradu juče bio ruski ministar zbog kojeg je Ursula fon der Lajen otkazala susret sa premijerom Srbije

Region • 22.03.2026. 16:03 Šta regionalni mediji pišu o skupu SNS u Beogradskoj areni: "Vučić daje obećanja, ljudi mu aplaudiraju"

Šta regionalni mediji pišu o skupu SNS u Beogradskoj areni: "Vučić daje obećanja, ljudi mu aplaudiraju"

Politika • 22.03.2026. 12:49 Izveštavanje o broju građana na mitingu SNS, kao u vicu o kanisteru od 15 litara u koji staje 30: Koliko je bilo ljudi u Areni u subotu?

Izveštavanje o broju građana na mitingu SNS, kao u vicu o kanisteru od 15 litara u koji staje 30: Koliko je bilo ljudi u Areni u subotu?

© Danas

visit website