Demokratija u kulturi, hvala, ali ne hvala |
Zamislite da u zemlji u kojoj manifestacije u kulturi često služe kao dekor za državne protokole, postoji festival koji je prostor slobode, prostor bez granice između scene i auditorijuma, izvođača i publike, prostor spajanja uličnog ritma, lokalnog izvođačkog izraza i autentičnih svetskih trendova.
Festival koji već tri decenije daje šansu mladima i starijima, onima za čije se delo čulo i onima koji tome teže, muzičarima ali i stvaraocima iz drugih polja umetnosti, a pri tome se usuđuje da veći deo sadržaja građanima ponudi besplatno. Zamislite festival tokom kog građani jedni druge pozdravljaju sa „Srećan novi Nišvil“, a sam grad izgleda potpuno drugačije, okupan energijom kojom ova manifestacija zrači.
Jeste, u pitanju je Nišvil, Internacionalni džez festival kome je nadležno Ministarstvo odlučilo da u 2026. ukine finansijsku podršku. Motivi za ovakvu odluku mogu biti šarenoliki. Pada mi na pamet da država nerado podržava decentralizaciju kulturne scene i da zvuci Nišvila koji toliko glasno odjekuju svetom ne treba da se čuju sa juga zemlje. Ili da se možda neko ozbiljno uplašio truba, ne zbog glasne improvizacije već zbog slobode i demokratije koju taj glas nosi.
Jer Nišvil već tridesetak godina radi nešto neuobičajeno opasno, daje umetnost narodu. Okuplja umetnike iz svih ćoškova planete, kombinuje........