9. maj, petak

Neobično. U sred mog nezadovoljstva tekstom o Titu u vikend izdanju Danasa od 3-4 maja, dolazi predlog da pišem ovaj dnevnik. Moglo bi se reći da je ono prvo bilo povodom Titove smrti, a ovo sada povodom Titove pobede. No, o tome možda više u redovima koji slede.

Činjenica da ovaj dnevnik počinje na 80. godišnjicu dana pobede u Drugom svetskom ratu, utiče na to da će ovaj dan po svojem sadržaju, biti sigurno najpuniji, i da će tako zauzeti i najviše prostora.

Na svojoj redovnoj jutarnjoj ruti do kejova na Savi i Dunavu gde trčim, zadnjih dana nailazim na obimne radove u Karađorđevoj ulici, koja je jutros i dodatno poplavljena bilo zbog kiše, a možda je pukla i neka cev u nekadašnjoj Zagrebačkoj ulici, a sada Koče Popovića, koji se sigurno u grobu prevrće, zbog te promene imena, a i inače.

Uzanim koridorom, ostavljenim za pešake, ponovo prolazim pored zgrade, zadužbine Luke Ćelovića -Trebinjca, u kojoj sam radio 14 godina. Na povratku, nailazim na nekakvu čudnu gužvu pred glavnim ulazom u nedavno obnovljeni hotel Bristol.

Na ulazu portir sa visokim crnim cilindrom u odgovarajućoj garderobi, i ispred hotela dva najmodernija crna mercedes kombija i veliki broj drugih crnih limuzina, sa diplomatskim i domaćim tablicama. U prolazu čujem nečiji glas, jel’ to Kvinta zauzela parking?

Ne bi to ni bilo vredno pomena, da se ne odvija bukvalno u neposrednom dodiru sa velikim aktivnim gradilištem, sa buldožerima u njemu, itd. Dalje, usput, vidim kako se, sa velikih gomila, utovaruju u kamion isečene, iskrivljene i korodirale šine, po kojima su još nedavno, prevoženi putnici.

Kao u doba „Odjeka i reagovanja“

Kupujem novine, i odmah čitam veliki tekst prof. Duška Radosavljevića povodom dana pobede. Odličan tekst i pišem Dušku poruku da mu čestitam praznik i tekst. Zvali su me iz ZLF da im se kao Savez antifašista Srbije (SAFS) pridružimo u obeležavanju dana pobede. Odgovorio sam da ću to preneti, ali da treba da se dogovaramo ranije, i da SAFS danas polaže venac na grobnici narodnih heroja na Kalemegdanu zajedno sa Feminističkom antifašističkom mrežom.

U 12h sam sa drugaricama i drugovima iz SAFS i FAM-e, pred grobnicom narodnih heroja, ali dok se još prikupljamo, na stepenište seda velika grupa turista i naš im vodič vrlo korektno objašnjava ko je tu sahranjen, a i ko smo to mi, što se upravo spremamo da položimo venac.

Tu su i turisti iz Nemačke, sa pomalo kiselim osmehom, i ja im kažem da su dobrodošli i da je ovo neko drugo vreme. Posle polaganja venca, naša se grupa povlači na terasu iznad grobnice, na čašicu razgovora na tekuće, pre svega, antifašističke teme. U 13h na drugom programu radio Beograda, u programu Svetlane Jajić, Stepenik, ide dan ranije snimljen intervju sa mnom na temu fašizam i antifašizam 80 godina od dana pobede.

Sa drugaricom iz FAM-e, doznajem da tokom ove nedelje stiže grupa levičara iz Belgije koja hoće odgovarajuće kontakte, pa dajem kontakt u Solidarnosti, čiji sam član, druga odgovornog za međunarodne odnose. Vraćamo se u grad kroz vrevu u Knez Mihailovoj, i kroz saobraćajni haos u gradu, povodom naše........

© Danas