Lustracija je faza tranzicione pravde, a ne samostalna politika |
Počela su govorkanja o lustraciji. Ponovo, na stari lokalni način, parcijalno, neobavešteno, na nenaučan, „leteći“ način, u formi nekakvih intriga, a ne ozbiljnih ideja utemeljenih u pravu.
Hajdemo redom.
Ne postoji lustracija mimo i van procesa tranzicione pravde. Lustracija je samo deo, kusur, opšteg procesa krivičnog procesuiranja izvršilaca teških dela povezanih sa javnim ovlašćenjima. Dakle, nema smisla govoriti o lustraciji pre uspostavljanja obuhvatnog sistema tranzicione pravde.
Taj sistem ne procesuira primarno političare, kao što se ovde sugeriše.
Da li će Srbija lustrirati Vučića i njegovu ekipu nakon što padnu sa vlasti?
Naprotiv, tranziciona pravda je namenjena primarno za nosioce pravosudnih funkcija. Sam pojam tranzicione pravde predstavlja alternativu sistemskom pravosuđu, koje je nefunkcionalno, korumpirano i nestručno. Da bi se tranziciona pravda uspostavila, moraju postojati ustavne pretpostavke. Dakle, mora se izmeniti, suspendovati ili doneti novi ustav. To je redosled poteza.
Ne može se sprovoditi lustracija nezakonito, ili sa nekakvim ad hoc polupečenim zakonima, mimo logike, metodologije i redosleda tranzicione pravde. Dakle, sadašnje koketiranje sa idejama o lustraciji i „različitim dokumentima“ koji navodno cirkulišu i o kojima mediji izveštavaju, neozbiljno je, problematično i iritantno, jer predstavlja naznaku i najavu još jedne improvizacije.
Druga stvar je tendenciozno pominjanje češkog sistema lustracije posle pada režima Gustava Husaka, koji je, kao što se sugeriše, zaista najbolji, ali po sadržaju nije ono o čemu se izveštava.
Pored toga što je bio brz i efikasan, češki model lustracije oslanjao se na odredbe češkog krivičnog zakona tog vremena, koji je sadržao kazne koje su bile primenjive u procesu tranzicione pravde, a o........