Evropa mora i sigurno će ponovo pronaći svoju dušu |
Ovo su godine raspleta. Zahvatila nas je bujica sudbonosnih događaja i jednaka je opasnost prepustiti se istoj ili ne shvatati da su neophodni koraci u kontrasmeru. Istorijski tok više nije jednosmeran i predvidiv, naslućuju se nagli zaokreti što mase dovodi u stanje napete uznemirenosti. U tom emocionalnom vrtlogu najbolje se snalaze ekstremisti, populisti, avanturisti različitih ideoloških predznaka.
Ubrzavanje istorijskog ritma sužava stanje kolektivne svesti, rašireno osećanje iscrpljenosti navodi na potragu za jednostavnim rešenjima ili spasonosnim prečicama koje nude raznoliki mešetari, ambiciozni podlaci i slatkorečivi opsenari.
Rim je propao kada je prestala vera u njegov emancipatoriski potencijal, kada se ugasio kao civilizacijski svetionik Mediterana. Rim je vladao milionima ne pomoću svojih legija (one su služile kao potvrda njegove moći), već pomoću ideje, fikcije, projekcije onoga šta je predstavljao za svoje podanike. Nesumnjivo je da su Rimljani bili osvajači, ali su iza njih ostajali putevi, građevine i zakoni koji su nadživeli milenijume. Zato su tada, ali i sada svi putevi vodili u Rim.
Danas svi naši putevi vode u Evropu! Evropa jeste bila osvajačka, eksploatatorska, diskriminatorska, ali Evropa je skoro pola milenijuma lokomotiva, avangarda i savest čovečanstva. Da, baš danas ovo treba reći, danas kada je Evropa u političkoj, moralnoj i institucionalnoj krizi. Dvadeseti vek je bio epilog evropske nadmoći nad ostatkom sveta, vek u kome su drugi preuzeli baklju da osvetle tamne hodnike budućnosti. Vek koji traje odlučiće ko će dominirati i definisati sledeću epohu. Evropa će u toj........