Godina je prošla otkako u Beogradu diplomatsku misiju SAD ne predvodi ambasador nego otpravnik poslova.

Svakako g. Aleksandar Titolo tu dužnost vrši kvalitetno ali ipak činjenica da protiče već 365 dana bez ambasadora najjače svetske sile (sa kojom inače Srbija ima diplomatske odnose već 143 godine) upućuje značajnu poruku svima koji žele da je čuju.

Prvi dani januara, doduše, pokazuju da možda diplomatija danas i nije toliko značajna za sam Vašington, ali ipak se ne zavaravajmo. Uz sve lamente nad posrnulim međunarodnim pravom i žalopojke za sudbinom jednog, pod sumnjivim okolnostima izabranog, predsednika Venecuele, koje slušamo ovih dana sa raznih beogradskih medija, ne može se sporiti da istovremeno SAD predvode brojne diplomatske aktivnosti u kojima shodno svojoj snazi često aktiviraju i primenu štapa, a ne samo šargarepe. A to je diplomatija velikih sila od kad je sveta i veka.

Predsednik kao grogirani bokser

U ovoj godini za nama bez prisutnog ambasadora Amerike bili smo svedoci da su društvene tenzije u Srbiji narasle do maksimalnog zatezanja. Suprotno uvreženom razmišljanju brojnih „balkanskih špijuna“ o ulozi upravo američkih ambasadora na sva dešavanja na našem prostoru, očito je da se neki društveni potresi dešavaju i bez prisustva stranih ambasadora.

Takođe, bilo je tu i nekih ne baš javnosti dovoljno objašnjenih diplomatskih gafova sa naše strane. Pravljeni su tako biznis planovi za saradnju sa porodicom Tramp. Pokušavalo se (ili nije?) na neki čudan način da se........

© Danas