Premijer izjavi u nedelju ono što već slušamo, barem ja lično, od pristalica njegove stranke ili onih koji su podlegli toj prizemnoj i providnoj manipulaciji medijskoj – da protestanti ne žale žrtve kojima posvećuju petnaestominutno ćutanje. Očigledno da ona teorija o protestima organizovanim iz Hrvatske nije dala rezultate, a vrhunski dokaz i sredstvo diskvalifikacije protestanata trebalo bi da posluži „argument“ da im navodno oni ne znaju ni imena.

Vrhunac je nevaspitanja kada oni koji snose moralnu, političku i krivičnu odgovornost za stradanje nedužnih ljudi spočitavaju ili insinuiraju da studenti i građani protestanti ne žale žrtve. Vrhunac bezobrazluka je kad ubice prigovaraju onima koji traže pravdu za njih da su ravnodušni prema žrtvama, dok oni svakodnevno ridaju suze i pokajnički metanišu.
Prvo, neznanje imena, i da je tačno, nije nikakav dokaz ravnodušnosti prema žrtvama. Evo, i ja sam ne znam im imena. Znam samo da ima starih i mladih, da je stradala porodica Firić i neki ugledni naučnik iz Makedoniije.

Ono što je najvažnije je da su tamo su stradali neki ljudi, kako god se oni zvali i ko god oni bili. Iako se najpre primarno tiče žrtava i njihovih porodica, na tragediju sa nastrešnicom niko nema ekskluzivno pravo, jer su stradali građani ove države, čak i ne samo oni. Svako od nas je mogao da se nađe pod njom i svako od nas je potencijalna žrtva neke nove moguće nadstrešnice, zato se protestima štiti celokupna zajednica. Na kraju krajeva, niti su protesti samo zbog nastrešnice već zbog svega onog što se nagomilalo u........

© Danas