Premijer izjavi u nedelju ono što već slušamo, barem ja lično, od pristalica njegove stranke ili onih koji su podlegli toj prizemnoj i providnoj manipulaciji medijskoj – da protestanti ne žale žrtve kojima posvećuju petnaestominutno ćutanje. Očigledno da ona teorija o protestima organizovanim iz Hrvatske nije dala rezultate, a vrhunski dokaz i sredstvo diskvalifikacije protestanata trebalo bi da posluži „argument“ da im navodno oni ne znaju ni imena.

Vrhunac je nevaspitanja kada oni koji snose moralnu, političku i krivičnu odgovornost za stradanje nedužnih ljudi spočitavaju ili insinuiraju da studenti i građani protestanti ne žale žrtve. Vrhunac bezobrazluka je kad ubice prigovaraju onima koji traže pravdu za njih da su ravnodušni prema žrtvama, dok oni svakodnevno ridaju suze i pokajnički metanišu.
Prvo, neznanje imena, i da je tačno, nije nikakav dokaz ravnodušnosti prema žrtvama. Evo, i ja sam ne znam im imena. Znam samo da ima starih i mladih, da je stradala porodica Firić i neki ugledni naučnik iz Makedoniije.

Ono što je najvažnije je da su tamo su stradali neki ljudi, kako god se oni zvali i ko god oni bili. Iako se najpre primarno tiče žrtava i njihovih porodica, na tragediju sa nastrešnicom niko nema ekskluzivno pravo, jer su stradali građani ove države, čak i ne samo oni. Svako od nas je mogao da se nađe pod njom i svako od nas je potencijalna žrtva neke nove moguće nadstrešnice, zato se........

© Danas