Četvrt veka deli nas od agresije NATO alijanse. Srpskom čitaocu maltene je suvišno ponavljati zašto je rat najmoćnije vojne alijanse sveta protiv jedne male zemlje – koja nikog nije napala i nikom nije predstavljala pretnju – bio agresivan, ilegalan, podlo planiran i brutalno izveden. Račak i Rambuje kameni-međaši su ostvarenja udruženog zločinačkog poduhvata Zapada, od čijih se posledica Srbija još nije oporavila.
Svestrano sagledavanje geostrateške suštine tog rata tek predstoji. Ona se nazire u činjenici da njegovi pokretači i akteri smatraju da je rat bio uspešan. Pomenimo samo više puta ponovljene izjave Hilari Klinton tokom dve predizborne kampanje u kojima se kandidovala, kao i pre toga u proceduri imenovanja za državnog sekretara pred Spoljnopolitičkim odborom američkog Senata, da je NATO rat protiv Srbije svetli primer angažmana SAD koji je, navodno, motivisan moralnim normama. Taj rat je, sa stanovišta svojih tvoraca, bio uspešan jer je ostvario tri cilja:
Ne treba se zavaravati: Srbija je izašla iz rata 1999. kao gubitnik. Ljudske žrtve i materijalna šteta i dalje su nenadoknađeni i neokajani. Sedmina teritorije ostaje do daljeg oteta i od Srba praktično očišćena. Beograd je u percepciji agresora i dalje moneta za potkusurivanje i predmet podrugljivog omalovažavanja. Igra se nastavlja sa neskrivenim cinizmom. Kao što ukazuje kriza oko Ukrajine i iznuđeni rat u njoj – NATO je uspešno prekrojen po šablonu globalnih hegemonista.
Treći, strateški cilj agresije iziskuje pažnju. Model spoljne politike SAD – utemeljen na ratu protiv Srbije 1999. – predstavlja globalnu kopiju modela sovjetske spoljne politike od pre više od pola veka. Ideološko pokriće za sovjetsku okupaciju Čehoslovačke 1968. predstavljala je tzv. „Brežnjevljeva doktrina”. Tu je novotariju u međunarodnom pravu njen autor, pokojni generalni sekretar KP SSSR, definisao kao obavezu socijalističkih zemalja da svoju politiku usklađuju sa interesima Moskve, jer je njihov suverenitet ograničen. „Sloboda odlučivanja o razvoju svoje zemlje”, rekao je Brežnjev, ne sme da ugrozi prirodu vlasti........