Ovih dana su stizale košmarne vesti iz Evropske unije. Baš košmarne, kako to vidi svaki normalan posmatrač. Naravno, birokratske glave u Briselu to objavljuju kao „istorijske odluke o proširenju EU”.
Dakle, gledali smo kako je Viktor Orban prodao pravo ostalim članicama da otvore pristupne pregovore sa Ukrajinom i usput su tu dodate i Moldavija, pa onda i Gruzija. Velikog gubitnika Jermeniju više niko ni ne spominje. Pošto su se otarasili Nagorno-Karabaha, Jermeni mogu da uživaju u Sveobuhvatnom i poboljšanom sporazumu o partnerstvu (CEPA), koji je potpisan 2017.
„Istorijska odluka” za Ukrajinu donesena je na tzv. radnom doručku, na kojem su se s Orbanom cenjkali nemački kancelar Olaf Šolc, francuski predsednik Emanuel Makron i predsednici Evropske komisije i Evropskog saveta Ursula fon der Lajen i Šarl Mišel. Posle silnih pretnji kako će Viktora naučiti pameti ovi opasni evro-lideri su odlučili da mu daju 10 milijardi evra. Toliko košta da Orban nastavi da doručkuje, a da ovo četvoro obezbede izglasavanje „pristupnih pregovora”. Biće još 10 milijardi za Viktora, javljaju. Orban javlja kako će imati bar 75 prilika za veto i zaustavljanje svega.
Ovo je kao čin Commedia dell’arte. Podsećamo, to je ona komičarska improvizacija nastala u Italiji u prvoj polovini XVI veka, gde je unapred bio određen samo osnovni sadržaj i raspored kretanja glumaca, a tekst su glumci improvizovali u toku izvođenja komada na „otvorenoj sceni”.
I onda je tu neko pitao: a Bosna, kad će BiH dobiti „pristupne pregovore”? Pa, zna se – kad ispuni kriterijume za članstvo, rekli su ovi važni koji glume evro-bosove.
Čovek mora biti plaćen kao Orban ili hohštapler, pa da ne razume da u ovoj komediji nikakvih kriterijuma nema. Počnimo od samog pojma kriterijuma. Dakle, „kriterijum je postignuće ili pravilo ponašanja koje služi kao merilo procene uspešnosti ili ocene poželjnosti, prikladnosti ili normalnosti nekog ponašanja”.
To uvodi „standard ponašanja prema kojem se ocenjuje uspeh u napredovanju, koji predstavlja merilo pomoću kojeg se vrši provera valjanosti, tj. utvrđuje da li nešto jeste zbilja to što izgleda ili se predstavlja da jeste”........