Slučaj komedijant postarao se da temu litijuma, koja je ovih dana glavna preokupacija, digne do farsičnog i apsurdnog nivoa. Jer, dok u Skupštini Srbije traje sednica s jedinom tačkom dnevnog reda – Predlog Zakona o izmenama zakona o rudarstvu i geološkim istraživanjima, kojim se, u stvari, traži zabrana istraživanja i eksploatacije bora i litijuma, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručio iz Hamburga, s panela „Pregovori o novoj alijansi – odgovoran i kružni lanac snabdevanja baterijama“, koji se održava u okviru Hamburške konferencije o održivosti, da će sa nemačkim kancelarom Olafom Šolcom otići da vidi kako izgledaju rudnici litijuma te zemlje.
Još je dodao da ga je Šolc obavestio da mu je češki premijer Petr Fijala upravo saopštio da Češka kreće u izgradnju litijumskog rudnika i da je samo pitanje da li od toga da naprave jedan veliki, najveći u Evropi, ili će praviti dva, koja bi bila u prva tri najveća u Evropi.
Slučajnost? Koincidencija? Ironija? Šta god da je, simbolična je poruka opoziciji i njenoj inicijativi da se zabrani kopanje litijuma.
Do predloga je došlo nakon niza protesta širom Srbije protiv planova kompanije „Rio Tinto“ da otvori rudnik litijuma u zapadnoj Srbiji. I opozicija je svesna da je njihov predlog „simboličan potez“ jer ga vladajuća većina sigurno neće usvojiti. Njihov cilj je da pošalju poruku i jedinstven stav da se protive realizaciji projekta „Rio Tinta“.
Na samom početku sednice, odmah posle intoniranja himne, došlo je do prekida jer nije bilo kvoruma, pa je nastavljeno nakon sat pošto je predsednica Skupštine Ana Brnabić zamolila poslanike Srpske napredne stranke da se registruju i obezbede kvorum.
Predlog zakona je skoro dva i po sata obrazlagala poslanica Ekološkog ustanka Danijela Nestorović, a osnovne poruke su glasile da bi projekat Jadar naneo veliku ekološku štetu a doneo malu ekonomsku korist Srbiji. Ispred Vlade Srbije poslanicima se obratila resorna ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović i predložila parlamentu da predlog ne prihvati.
Prema njenim rečima, predlog ovog zakona je u suprotnosti sa strateškim interesima Srbije, a svaka odgovorna država nastoji da obezbedi zaštitu strateških sirovina i da podstiče dugoročna rešenja za prevazilaženje socijalnih, ekoloških i geopolitičkih izazova u vezi s nestašicom sirovina. Samo nije objasnila kako to strana privatna firma brani strateške interese Srbije, iza koje se vuče veliki „rep“ kikseva i nemara za ekološke standarde i životnu sredinu.
Vlast je često kao primer navodila Norvešku, koja je pre 60 godina bila veoma siromašna država, ali koja je zahvaljujući pronalasku nafte postala jedna od najrazvijenijih država sveta. Samo zaboravljaju da u eksploataciji i prodaji te nafte niko nije imao udela osim Norvežana.
Budući da perspektiva i količine nalazišta jadarita imaju za Srbiju i strateški značaj, eksploatacija rude i eventualna njena........