Prvi put otkad postoje pregovori između Srbije i Evropske unije(EU) predstavnici Srbije nisu otišli na samit EU–Zapadni Balkan, ali je zato u dokumentu od 20 tačaka najviše prostora posvećeno nama – cela jedna tačka – 18, odnosi se isključivo na Srbiju. Upravo se taj dokument može tumačiti kao razlog odluke predsednika Vučića da ne ode u Brisel.

„Prvi put u poslednjih 13 ili 14 godina ni ja, ni bilo ko drugi, nećemo otići na tu međuvladinu konferenciju. Niko neće predstavljati Republiku Srbiju, tako da će Zapadni Balkan biti bez Republike Srbije“, rekao je on za RTS, dodatno pojasnivši: „Bez obzira na to što znam da će ova odluka izazvati kritike, i u Briselu i kod onih koji uvek kritikuju, i onda kada ne znaju šta tačno kritikuju. Ovim štitim Republiku Srbiju i njene interese“, rekao je predsednik, ali je istakao da smo i dalje na evropskom putu.

Pa ipak, ova odluka nije bila iznenađenje za sve. Mađarski premijer Viktor Orban je na svom Fejsbuk nalogu kritikovao način rešavanja pitanja pristupanja Srbije EU i objasnio da je Samit EU-Zapadni Balkan pripreman tako da predsednik Srbije Aleksandar Vučić čak nije ni došao u Brisel, piše mađarski list Hirado.

On je primetio da to i nije iznenađujuće, jer su četiri godine obmanjivani Srbi, kandidati za članstvo od 2012. godine, ali Brisel nije učinio nikakav napredak u vezi sa njihovim pristupanjem EU, pozivajući se na probleme vladavine prava, ujedno povlačeći paralelu sa težnjama Ukrajine ka članstvu, gde, kako je istakao, briselski revizori takve probleme nisu istakli.

Slično je reagovao i njegov kolega, slovački premijer Robert Fico, poručujući iz Brisela, sa ovog samita, da je srpski predsednik Aleksandar Vučić dobro postupio što nije učestvovao na ovom skupu, navodeći da dugo najavljivani samit nije dobro počeo. „Srbiji se stalno postavlja sve više uslova za pristupanje EU kako bi se njen ulazak što duže odložio, iako je Srbija među najbolje pripremljenim zemljama“, ocenjuje Fico.

A u Briselu, lideri EU i njenih država članica, uz konsultacije sa partnerima sa tzv. Zapadnog Balkana, usvojili su zajedničku Deklaraciju, kojom se nastavlja insistiranje na tradicionalnim zahtevima — priznanje nezavisnosti tzv. Kosova i uvođenje sankcija Ruskoj Federaciji. Evropska unija je ocenila da je Srbija tokom prethodne godine usporila reformske procese, zabeležila nazadovanje u oblasti slobode izražavanja i ostvarila vrlo ograničen napredak u pravosuđu, uz upozorenje da bez suštinskih pomaka u vladavini prava i normalizaciji odnosa sa „Kosovom“ neće biti ubrzanja evropskog puta.

Srbija je ušla u proces evrointegracija koji formalno traje, ali čiji ishod nije ni vidljiv ni siguran. Ove integracije nisu samo politički proces – one su ogledalo odnosa između prava, politike i geopolitike na tzv. Zapadnom Balkanu. Od prvih koraka 2000. godine do danas, Srbija je prolazila kroz niz uslova, lomova i zamrzavanja procesa koji otkrivaju suštinsku dinamiku EU prema regionu.

Orban je na svom Fejsbuk nalogu kritikovao način rešavanja pitanja pristupanja Srbije EU

Sve je počelo sa saradnjom sa Haškim tribunalom. Srbija je bila pravno obavezana da izruči optužene za ratne zločine, uključujući........

© Нови Стандард